Лаванда је у време, пре неких четрдесетак година, када смо као клинци летовали у Хрватској, била право цветно богатство, које смо у малим платненим врећицама папрено плаћали и доносили у Београд мами и тетки да их ставе у ормаре. Путне торбе би нам мирисале и наредних месец дана, гушили бисмо се у том егзотичном мирису Јадрана, али би оне биле главне у згради. Тетка је обожавала да их трпа свуда где су се могле углавити, у ормар са гардеробом, у плакар са посуђем, у оставу са храном, јер је лаванда та која тера комарце и мољце и умирује нервозне жене преоптерећене дневним обавезама. Данас је у Србији лаванда лако доступна, има је на плантажама, на свим београдским пијацама, а и свеприсутна је у широкој употреби. она се осим козметичких препарата, хигијенских производа користи и за прављење сока, врло укусног ратклука и ликера.
А ликер? Одличан. Сладак на самом почетку, затим мало горчи, на крају врло нежан, осећа се сваки сушени цвет лаванде. Или ће те га заволети на прву или га нећете волети. Мени је био одличан, а прави га газдинство породице Миленковић из Чачка.
– Ми смо из Чачка, живимо у Београду али лаванду узгајамо на плантажи у Чачку. У питању је ангустифолиа вера која је хибрид португалске и енглеске лаванде. Узгаја се у Србији у континенталној и умерено континенталној клими и издржава до минус 20 степени – прича Бојан Миленковић, онако у даху, док позира поносно држећи флашу ликера тамно пурпурне боје. Тајну рецепта не може, што је сасвим разумљиво, до краја да ода, али неке поступке у припреми је поделио са нама.
– Ликер настаје двоструком мацерацијом лаванде, ваниле и шећера који додајемо јер је ово ликер и у њега иде шећер. Има неких 110 – 112 грама по литру шећера и то је прошло анализу Југоинспекта – база за овај преукусни ликер је од лозове ракије која је добијена од аутохтоних сорти грожђа.
– База за ликер је лозова ракија која је из нашег поднебља од аутохтоних сорта грожђа, италијански ризлинг, мерло и искрено не могу да се сетим треће сорте јер лозу купујемо од човека из Александровца који се бави тиме искрен је Бојан, напомињући да се за пиће користи сушени цвет лаванде.
– Не могу тачно да кажем све састојке, у ствари њихове проценте. Оно што могу да кажем је да га правимо у већим количинама и потребно је двадесетак грама лаванде за литар ликера. Користи се само сушени цвет – објаснио је Миленковић чији је један од проблема што су са својим производом испред тржишта у нашој земљи, што је лаванда тек у последњих неколико година ушла и у исхрану и пића.
– Ми смо испред тржишта што није увек добро. Од кад ми ово радимо, у последњих годину дана, свест људи се променила. Боравили смо у многим земљама у којима увелико користе лаванду, неке попут Русије и Украјине су и велики извозници, и њима је ово пиће компактно, врло блиско. Код нас прва асоцијација на лаванду буде сапун, средства за хигијену или терање мољаца из ормара – смеје се Бојан и уз осмех открива да ће ускоро кренути да праве још неке производе који ће бити изненађење на српском тржишту.
Текст: Зорица Драгојевић
Фото: Зорица Драгојевић
