Пре пар година, када сам први пут радила причу са Жељком Матићем, имао је Конак Чуваркућу, истоимени кафић и неких тридесетак ликера из сопствене производње. И тада су, ти ликери, били занимљиви, питки, врло популарни међу његовим гостима. Данас Жељко има преко 150 ликера, неке укусе је осмислио сам, неке уз помоћ пријатеља и по жељи љубитеља овог пића
– За отварање кафе конак Чуваркуће, на поклон сам од стрица и стрине, добио рецепт једног ликера који је део стринине породичне традиције. Како би ми кафе имао нешто што нема нико, јер је и визуелно скроз једна нова и уметничка прича, тај ликер се савршено уклопио у причу – прича Жељко од кога је сваки нови гост кафеа првих годину дана добијао по један ликер гратис, а гости конак Чуваркуће су добијали по једну чуваркућу. Ликер је толико је заживео, да је решио да га прави и стави у сталну поставку кафеа..
– Пошто сам и сам креативан и увек желим да госту понудим нешто ново, решио сам да истражујем, а ту ми је пуно помогла књига коју су ми отац и мајка поклонили, у којој је описано све што ми треба да стварам друге укусе. Ликер по стринином рецепту је остао у сталној обновљивој поставци, и има га стално, док се остали укуси смењују и мењају – каже овај Тршићанин који је мало по мало од 30 дошао до 100, а сада и преко 150 укуса ликера.
– Од идеје до реализације, није лако доћи, јер за стварање ликера некада треба и до 7 недеља, и што дуже стоје све су лепши. Почео сам да експериментишем, шта са чим иде, не иде, може. Не могу се пожалити да сам направио кикс са неким укусима, или да сам нешто морао бацити. Уколико ми се неки укус није свидео, побољшавао се са другим укусима, воћем, травама, зачинима, да би добио своју ноту, јер је то ипак алкохол, па слабо или никако може да пропадне – објашњава, наглашавајући да је ликер од чуваркуће и даље најтраженији.
– Најпопуларнији је свакако први укус ликера од чуваркуће, јер се он служио две године и сви су га заволели. Затим, ликер од плаве љубичице, вишње, малине, цвекле, смокве, кардамона, ананаса, кивија. Некоме се више свиђа алоја, некоме више какао са циметом, некоме више кафа/кардамон, а некоме се уопште не свиђа. Свако има свој укус , али су људи навикли да дођу у Чуваркућу да пробају нов ликер. То је сада традиција, па гости често моје ликере зову „Жељкова пауковача“ – а за израду ликера, ових нестандардних, потребно доста знања, истраживања и произвођачеве луцидности.
– Често моје ликере називам коктел ликерима. Нисам традиционал да ставим шећер, ракију и вишње и направим вишњевачу. Не, процес припреме мојих ликера захтева доста знања, истраживања, лудости и креативности. И ретко је када само један алкохол у питању. У мешању са алкохолима, неке ствари се могу комбиновати, неке не. И то правило поштујем. Комбинације са травама, лековитим биљем, често знају да униште укус ликера ако се на време не изваде, или додају нове биљке, као што је случај са ликером од зове. На седам дана се вади зова, ставља нова, па је процес припреме битан. Са првим цветовима зове започиње прављење и док има цветова зове, а то је три седнице, морате завршити, јер се вади стара биљка и ставља нова – осим ликера Жељко сакупља биље и прави чајеве.
– На породичном имању гајимо одређене лековите биљке, наравно и сакупљамо у природи, како би могли да правимо свој чај, који и служимо и поклањамо, а и продајемо гостима. Сем чајева „Чуваркућа“ прави и разне укусе зачина, за кромпир, рибу, месо и пилетину, такође посебно пакујемо домаћи ловор, који заиста има укус ловора. И не само то, познати смо и по палети необичних укуса домаћих сирупа, сокова, као што су: сок од дуње, смокве, беле руже, ананаса, шаргарепе са ловором, цвекле, лаванде, жалфије, ораха, менте, босиљка, першуна. Наравно ту су и стандардни сокови: вишња, купина, малина, лимун, боровница, аронија. Плус, домаћа слатка, зимнице – поносан је Жељко, још више на чињеницу да је све непрскано, чисто из Тршића и околине, нешто његово, нешто купљено од мештана. На корист и њему и целом месту.
Текст: Зорица Драгојевић
Фото: Жељко Матић
Укусе бирају и гости
– Размишљање о укусима је стално присутно.. Једне године је била и наградна игра, где су гости давали идеје за нове укусе. Победнички укус је био укус лаванда, мента, ананас- микс, који морам признати да је био савршен. Тако да гости имају слободу и да предложе. За ликер од кока коле је задужена пријатељица Марија, која живи и ради у Швајцарској, и која ми је на поклон донела слад од кока коле, па да ја покушам да направим. И успео сам. А њу чека 1л ликера на поклон и могу, такође, да признам да је ликер јако леп – рекао је Жељко
Едукација о биљу особа са дауновим синдромом и аутизмом
Жељко је често учесник кампова и едукација о лековитом биљу на којима му друштво праве особе са дауновим синдромом и аутизмом.
– Често имамо и едукације о лековитом биљу, као и о птицама. Посебно бих истакао једну дивну групу људи из Крушевца, Удружење „Осмех на длану“, особе са дауновим синдромом и аутизмом, са којима годишње организујемо, бар, једно дружење или камп. Идемо у природу и скупљамо лековито биље и изучавамо биљке, а онда после заједнички сецкамо биље, или правимо домаћи сок од лековитог биља. Шаљем им велики пољубац и загрљај, јер је уживање дружити се са њима – каже Жељко „Чуваркућа“.
