У сваком периоду године постоје одређени радови у ловишту, обавезе које се поштују. Јануар је месец за достављање хране животињама, јер услед снега и сметова немају доступне хране у атарима. Износи се углавном кукуруз у зрну или клипу и сено, тако да дивљач може да преживи до пролећа.
Иако постоје многе предрасуде да је лов убијање животиња, ловци тврде супротно. У питању је, кажу, најстарија делатност која је у генима човека. За Дејана Џакулу из Новог Сада то је, пре свега, опшутање, време лепо и квалитетно проведено у природи, дружење и ментални одмор. Управо га је љубав према природи одвела на ловачке стазе пре 15 година. У међувремену је знање, које је на терену стекао, искористио да кроз емисију “Лов и још понешто”, чији је продуцент, приближи лов и онима који не знају ништа о томе.
Прва дивљач коју је уловио је фазан што је, каже, за сваког почетника прво на листи, а морао је да прође и приправнички стаж.
Ментор, обука, припрема
– Ментор ме је водио широм Војводине и то је одлично. Данас, на жалост, нема тог приправничког стажа који је врло битан. У том периоду од годину дана, време проведено у ловиштима се бележи, води се приправнички дневник и након тога млади ловац може да стекне увид у то шта је лов – истиче Дејан.
Припрема је врло важна. На почетку недеље добија се дозвола и списак дивљачи која је дозвољена за лов те недеље. Субота увече резервисана је за припрему оружја, опреме и паса. У недељу ујутру устаје се рано и креће ка ловишту.
Ми се окупљамо увек у ловачком дому, у којем све почиње и завршава се. Након што проверимо документе, груповођа одреди терен и крећемо. Ловимо око два сата, а онда правимо паузу за обилан доручак – каже. – Та пауза и окупљање свих на једном месту можда је и најлепши део лова.
Доручак, дружење, прича траје око 45 минута, а трпеза је налик шведском столу. Најбоље је када се доручкује уз ватру. Заложи се на на одређеном месту. Углавном свако донесе оно што воли да једе, Дејан, на пример кобасице, неко сланину, домаћи сир… Све то се стави на сто и сви заједно једу. Поента је да се све дели, да се ловци друже и уживају у томе. Кад се одморе, враћају се лову на отприлике још два до три сата. Пас је неизоставни део те приче и мора бити ловачки.
Маркери за безбедност
Безбедност је у лову најважнија. Из тог разлога, Дејан Џакула увек носи флуоресцентни маркер ради лакше препознатљивости:
– То може бити у виду прслука, траке на рукама или на шеширу. Битно је да сви будемо видно обележени, јер, када је вегетација густа, људско око прво уочава ту јаку боју. И ако је ловац у недоумици када подигне пушку у неком правцу, одмах ће му у очи упасти та боја, те ће знати да му је колега близу. Тако се ибегавају повреде и кобни завршеци.
– Такође мора бити водљив – примећује Дејан. – То значи да послуша сваку команду. Ако му кажем да дође, он дође, уколико му наредим да тражи, он улази у шипражје и тражи дивљач. Кодекс се мора поштовати Дугогодишње искуство научило је Дејана стрпљењу, смирености и лову без исхитрених и наглих покрета, што је врло важно. Када угледа животињу, не пуца одмах.
Кодекс се мора поштовати. Ловац треба увек да је на страни дивљачи, значи ако није сигуран, он неће пуцати. Пси птичари, на пример, када осете мирис дивљачи и уђу у траг, укоче се и подигну једну шапу, реп им се укочи. Покажу ловцу где је животиња и на знак, пас креће ка дивљачи и истерује је. Фазан, рецимо, полеће, ја тад пуцам и на моју команду пас ми доноси животињу. На
фазанску дивљач се не пуца док је на земљи.
По завршетку лова, наш саговорник и његове колеге донесу дивљач у ловачки дом, поређају је и фотографишу за успомену. Уколико тог дана имају госте, ловце из других ловишта, њима дарују највећи део одстрељених животиња, а остатак носе домовима и припремају разноразне специјалитете.
Дивљач је много квалитетнија храна од оне коју купујемо у маркетима, а свакако садржи много више хранљивих материја од домаћих животиња. Примера ради, зец има протеина од 20 до 23 одсто, док телетина садржи од 16 до 21, говедина од 16 до 19, свињетина од 10 до 14. Дивља патка има од 19 до 23, срндаћ од 21 до 23 процента. Али, лов, истиче, није само пуки одстрел животиња, већ је врло комплексан и захтева много рада.
Да би одстрел био успешан, ловци морају бринути о дивљачи.
– Ако причамо о фазанима, постоје фазанерије у којима се производе и распоређују по ловиштима. У сваком периоду године постоје одређени радови у ловишту, обавезе које се поштују. На пример, јануар је месец за достављање хране животињама, јер услед снега и сметова немају доступне хране у атарима. Износимо углавном кукуруз у зрну или клипу и сено, тако да дивљач може да преживи до пролећа. Уколико су појилишта залеђена, очистимо их како би животиње могле да имају свежу и доступну воду.
На територији наше земље, од југа до севера, распрострањена је, каже, углавном иста врста дивљачи. Фазан је најзаступљенији, срнеће дивљачи такође има у свим пределима, као и дивље свиње, док је јелена највише у привредним ловиштима, као и на Фрушкој гори, у Неготинској крајини и у Златиборском округу. Вук је забрањен у Војводини, а заштићена врста у целој земљи је
мрки медвед, којег претежно има на Тари.
Андријана Глишић
