Насловна ТЕМЕ ЖИВОТ LUKOVSKA BANJA: Lek za kosti, melem za dušu i telo

LUKOVSKA BANJA: Lek za kosti, melem za dušu i telo

Пре него што је постала лечилиште, мештани су знали за лековита својства бањских вода, те су запрежним колима довозили болеснике да се купају у „вировима“, базенима које је природа направила. Сада се користе за лековите купке локалних периферних зглобова.

3258
Фото: Ј. Бајшански

Za Lukovsku banju se može reći da je mlada, tek jedva punoletna. Izgradnja hotela „Kopaonik“  počela je  2000. godine, sedam godina kasnije izgrađen je i hotel „Jelak“. U sklopu oba hotela postoje savemeni terapijski blokovi i rekreacioni bazeni. Sportistima i rekreativcima na raspolaganju su i sportski tereni.

Ako tražite lek za reumatizam i najrazličitije povrede i oboljenja kostiju i zglobova i želite da pritom stvarno uživate u prekrasnoj prirodi i pažnji domaćina i ugostitelja, da se relaksirate od stresa, napetosti i brzog tempa života, potražite iz Niša put ka Lukovskoj banji. Već samo krstarenje topličkim krajem prijaće i oku, i srcu. Od Kuršumlije put postaje uži i krivuda kroz šume, pripremajući čoveka za ulazak u neki drugi i sasvim drugačiji svet. Nakon nepunih sat vremena lagane vožnje i pređenih 35 kilometara, otkrićete bujne šume jugoistočnih obronaka Kopaonika i plavetnilo neba koje se ogleda u gorskim očima bazena hotela „Kopaonik“ i „Jelak“. Dobrodošlicu će vam poželeti raznobojni leptiri, žubor Lukovske, Štavske i Trebinjske reke, jarki cvetovi muškatli, petunija, begonija i carskih crvenih ruža, a vite breze primiće vas pod svoje krošnje.

Zateći ćete ovde i mnogo ljudi koji bezbrižno gledaju zelene obronke, uživaju u kupanju, čitaju knjige i novine, i niko od njih nikuda  ne žuri. Dolaze iz svih krajeva Srbije, najviše iz Beograda, dolaze Bugari i Makedonci, i Rusi iz Sankt Peterburga, poneko i iz ravnog Banata, da na nadmorskoj visini od 681 metar uživaju, kao da su na krovu sveta, u pogledu na raskošnu okolinu i bazene u kojima je lekovita termalna voda sa temperaturom od prijatnih 36 stepeni tokom cele godine.

Osim zbog uživanja u miru, prirodi i bazenima, u Lukovsku banju ljudi dolaze najčešće iz zdravstvenih razloga. Doktorka Jelena Jovanović govori za čitaoce „Dobrog jutra“ o tome za koje bolesti ljudi ovde lek traže.

– Glavne indikacije zbog kojih dolaze na lečenje u Lukovsku banju su degenerativni i zapaljenski reumatizam, stanja nakon povreda i preloma kostiju, nakon hirurških intervencija na koštano-zglobnom sistemu. Tu se prvenstveno misli na ugradnju endoproteza, ali i metaboličke bolesti kostiju kao što su osteoporoza i osteopenija. Najveći broj pacijanata je sa degenerativnim reumatizmom i sa zapaljenskim u mirnoj fazi, kao što su reumatozni artritis i Behterova bolest – kaže dr Jovanović.

Glavne terapijske procedure su hidroterapija, odnosno lekovita voda i lekovito blato. Oni su odlika banje, a za lečenje se dodaju i elektro i kinezi terapije, manuelna masaža, hidrokinezi terapija koja podrazumeva program vežbi u vodi.

Potrebno je da pacijent donese svoju medicinsku dokumentaciju, i nakon pregleda lekara počinju terapije čije idealno trajanje je 10 do 15 dana. Preporučuje se da se u ovoj banji boravi dva puta godišnje. Sem kliničkog pregleda, postoje i dijagnostičke procedure. Jedna od njih je ultrazvučni pregled zglobova. Poželjno je da se on uradi odmah posle dolaska u banju da bi se odredila što adekvatnija terapija. Na raspolaganju je i ultrazvučni pregled abdomena i kompletna laboratorijska dijagnostika, te  merenje koštane gustine. Ova metoda je veoma važna za blagovremeno otkrivanje osteoporoze i osteopenije, objasnila nam  je dr Jelena Jovanović.

Staze zdravlja i – domaće đakonije

Kada vam osećaj blaženstva banjskih kupki naruši zamamni miris domaće hrane, lako ćete naći put do Lukovskih koliba. U centralnom mestu kuhinja, pored nje etno-krčma, a na meniju teletina, jagnjetina, pite, pasulj, sve ispod sača, svadbarski kupus i druga tradicionalna jela.  Uzmite, na primer,  jagnjetinu, domaći sir, kajmak i sušeno meso, sve uz šopsku salatu – tu su da se malo zamezi dok ne stigne glavno jelo – i pogaču, domaću.   

Posle dobrog jela najbolje je otići u lepu šetnju. Zbog toga od Lukovske banje počinju tri staze zdravlja. Biramo onu uz Lukovsku reku, uživajući u njenim skakutavim notama i punim plućima dišući u ovoj fabrici kiseonika. Spajaju se skladno boje, mirisi i zvuci. Ovde svakako važi  da doktor leči a priroda izleči i da je priroda jedini lek na svetu koji nema neželjene efekte.

Ovde smo naučili i da termomineralna voda sadrži jone natrijuma, kalcijuma, magnezijuma i bikarbonata. Za blagotovorno dejstvo na zglobove najbitniji su gasovi sumpor-vodonik i ugljen-dioksid. Sumpor je jedan od najbitnijih lekovitih elemenata za zglobnu hrskavicu.

Za Lukovsku banju s pravom se može reći da je mlada, tek jedva punoletna. Izgradnja hotela „Kopaonik“  počela je  2000. godine, sedam godina kasnije izgrađen je i hotel „Jelak“. Danas u njoj ima 280 dvokrevetnih hotelskih soba. Još 240 udobnih postelja nalazi se u privatnim apartmanima načičkanim u domaćinstvima između dva hotela.

U sklopu oba hotela postoje terapijski blokovi i rekreacioni bazeni. Sportistima i rekreativcima na raspolaganju su i sportski tereni. Mnoge specifičnosti vezuju se za Lukovsku banju, a jedna od njih je i da je ona jedna od retkih banja u kojoj je uspešno sprovedena privatizacija.

Sve je počelo od fabrike ručno čvorovanih tepiha „Planinka“,  koja je u Lukovu otvorena 1982. godine. U dve smene radilo je 150 radnika iz ovog i okolnih mesta. Mahom su to bili mladi ljudi, tako da je u narednih 10 godina sklopljeno 45 brakova.  Čak i oni koji su došli sa strane ostali su tu da žive. Fabrika tepiha radila je dve decenije, ali zbog situacije u tekstilnoj industriji više nije bila održiva, te je doneta odluka da se preduzeće preorijentiše na zdravstveni turizam. Tada je izgrađen hotel „Kopaonik“, a banja je počela da se prepoznaje po turizmu, lečenju i rekreaciji. Od 2000. godine postoje novi terapijski blokovi u kojima radi stručno medicinsko  osoblje, te je sada reč o savremenoj banjskoj i bolničkoj ustanovi.

Foto: J. Bajšanski

Lukovska banja bogata je izvorima termomineralne vode i oni su koncentrisani u tzv. Gornjoj banji, njih 37. Prostor na kojem se nalazi veliki broj ovih izvora naziva se klimatorijum. Vode su ovde različitog sastava i temperature. Tu se primenjuju klimatološke procedure i prirodne inhalacije.

A, uz samu obalu reke, nalazi se prirodni inhalatorijum. U njemu je veći broj okamenjenih cevi iz kojih izlazi termomineralna voda bogata vodonik-sulfidom i sliva se u fontanu. Vazduh oko nje visoko je zasićen ovim gasom. On je prepoznatljiv po specifičnom blago neprijatnom mirisu. Sumpor iz vodonik-sulfida udisanjem se, preko sluzokože pluća, izuzetno dobro resorbuje i putem krvi dospeva do svih ćelija u organizmu. Spektar blagotvornih dejstava na poboljšanje zdravlja ljudi je širok, od disajnih organa, preko stvaranja belančevina, pojačanog lučenja i sinteze insulina, razgradnje masti i smanjenja nivoa holesterola u krvi, boljeg zarastanja rana, regenerativnih procesa kod zarastanja tkiva, pa do regeneracije koštano-zglobnog sistema.

Pre nego je Lukovska banja postala lečilište, meštani i stanovnici okolnih mesta znali su za lekovita svojstva banjskih voda, te su zaprežnim kolima dolazili i dovozili bolesnike da se kupaju u „virovima“, bazenima koje je priroda napravila. Narod ih još naziva i „vidarice“ i u njima lekovita voda spontano izvire. U njima je najniža  temperatura vode 33, a najviša 44 stepena. Sada se koriste za lekovite kupke lokalnih perifernih zglobova.

U ovom delu banje nalazi se i kupatilo kralja Milutina. U njemu se primenjuju balneo-terapijske kupke u termomineralnoj ugljeno-kiseloj i sumporovitoj vodi temperature od 42 do 44 stepena. Još jedan deo čarolije i lepote naše najmlađe i na najvišoj nadmorskoj visini banje koju zovemo Lukovska.

Od hotela „Kopaonik“, koji je ušuškan ispod vidikovca Nenadov kamen i crkve posveće Sv. Đorđu, duhovnom čuvaru ove banje, koju je 2002. godine podiglo AD „Planinka“, kojem pripada i Lukovska banja, kreće druga staza zdravlja. Nakon pređenih 1.600 metara i oko pola sata pešačenja stiže se do vidikovca. Odavde,  sa 970 metara nadmorske visine, čovek shvati da se sav trud isplatio, a bez daha ostaje jedino zbog panorame koja se pred njim ukaže.  

J.B.

Dobro jutro broj 570 – Oktobar 2019.