ДИВЉА ТРЕШЊА НАШЕ МЛАДОСТИ
Имали смо, од кад знам за себе, а и како старији памте, ту у селу, на имању једну бару. Више је то била ископана рупа која се за време киша пунила водом и где су краве, враћајући се уморне са испаше, свраћале да се напоје. Изнад баре, на метар од ивице, корен јој је у њу улазио, налазило се старо, ко зна када никло стабло дивље трешње. Некако је то било на средини имања и увек нам је служило као путоказ „до баре и трешње, и од баре и трешње“.
Стара трешња, ситних црних плодова, што умажеш њима и лице, и уши, руке до рамена, ноге, будеш гарав да те рођена мајка не препозна, имала је посебну магију. Магично нас је привлачила, иако су око ње стављали коље за садевање сена, изукрштано како краве не би могле да дођу до средине и обрсте ниже гране, ни дао бог овце да искористе прилику, а ни ми деца да је не оштетимо. Чували су је више него оне хибридне на којима је све било дозвољено. Овде ни лист није смео да падне, а камоли да се сломи грана, не дао нам Бог да кору пре Петровдана огулимо.
Угођај који се заувек памти
А тек њен укус, била је толико слатка да смо пунили уста плодовима свукавши их само с грана и муљали док је сок клизио и низ грло, и низ врат. Загрцнули бисмо се од шећера црних бобица и настављали даље. Никад доста, никад превише, престајали бисмо тек кад удари врућина да више не можеш да береш, а и имала је диуретичко дејство…
До тог чувеног Петровдана већ бисмо је обрстили, само што лишће нисмо појели, тек по врху, на оним гранама које нисмо могли да досегнемо, поносно би се истицали сасушени плодови, у ствари сама кошчица са мало изборане кожице око ње. Уочи Петровдана је брат, јер је он то једини смео и знао, скидао слојеве коре, у танким, најтањим листовима, пажљиво као да свилу скида па да је не поцепа. Од коре бисмо правили буздоване „Краљевића Марка“, јер је то нама деци тога доба био јунак над јунацима и одлазили у центар села, на раскршће, да палимо лилу и терамо зле духове, чувајући село за неку нову децу и њихова времена.
Данас само памтим тај укус, и кад на неку трешњу случајно наиђем, уберем бар један плод, чисто да се сетим, да не заборавим ни стару трешњу мог детињства, ни њену магију. И увек пожелим да та трешња и та магија потрају и запитам се – како да је очувамо. О томе сам причала са Верославом Коцић, струк. инжењерком пољоприведе.
– Дивља трешња (Prunus avium), у народу познатија као црна трешња, птичарка или врапчарка, може достићи висину од 15 до 20 м, дебљине и до 1м у пречнику – каже инжењерка Коцић. – Кора стабла је глатка, са истакнутим хоризонталним лентицелама на младим стаблима, које делују као пукотине на старим стаблима. Пре опадања листови јој добију јарко црвену боју и прави су украс окућница.
Ја додајем да је најлепша у пролеће, када цвета и кад је пуна пчела да јој не смеш прићи. На њој је често стриц налазио читаве ројеве, које би касније стављао у ону стару кошницу, котарку коју је поред трешње чувао.
– Дивља трешња цвета у форми гроње – нагомиланих цвасти беле боје – наставља инж. Коцић. – Цветање почиње веома рано, почетком априла и траје око 27 дана. Цветови су хермафродитни, што значи да је биљка самооплодна, односно није јој потребан опрашивач. Ипак њене предивне мирисне цветове пчеле радо посећују. У зависности од надморске висине на којој расту, дивље трешње сазревају у јуну, јулу или августу.
Плодови су округласти, знатно ситнији и малобројнији него код гајених сорти и развијају се у периоду од око 70 дана, у зависности од временских услова. Беру се у пуној зрелости, када покожица добије готово црну боју, а мезокарп постане мек и сочан.
Стабло за столарску прераду
Док Верослава говори о берби, помишљам да наши старији никад нису стигли да је оберу, ми деца бисмо је пре тога обрстили. А расла је у подручју, брдовитом, хладном, опасаном планинама и чини се да је право чудо да је и она једна стајала и трајала на таквом месту. За нашу саговорницу је то сасвим разумљиво:
– Врапчара је отпорна на ниске температуре, због чега се може се гајити и у хладнијим подручјима. У периоду зимског мировања може да издржи и температуре до -28 ºЦ, док је у фенофази цветања неотпорна на температуре ниже од – 4 ºЦ, а у фази заметања плодова угрожавају је температуре испод – 1 ºЦ.
Истиче такође да, осим што јој је одговарала планинска клима, дивљој трешњи је и земљиште овде било одговарајуће, песковито:
– Ова трешња није јако захтевна у погледу земљишта. Највише јој одговара песковита иловача, јер је то земљиште са дубљим карбонатним слојем. Уколико се сади на плоднијем земљишту, бујност би дошла до већег изражаја у односу на родност. На плоднијем земљишту се сади у густим засадима, уколико је стабло планирано за индустријску (столарску) прераду, за шта је иначе трешњино стабло веома цењено.
Знам да је ми за прераду дрвета нисмо користили, била је једна и вреднија од свега, тек понеку грану која би се којим несрећним случајем сломила, користили би за коље за башту. Али, зато је била одлична за калем и стриц, који иначе није био калемар, знао је да је искористи и накалеми вишње, мада је нама увек била слађа она некалемљена испред шупе, од које је стрина најлепше слатко правила.
Најбоља подлога за трешњу и вишњу
Дивља трешња, по многима, представља најбољу подлогу за калемљење трешње и вишње. Трешња која је калемљена на сејанцу дивље трешње даје добре резултате на песковитим иловачама, алувијалним гајњачама и карбонатним черноземима. Калемљење је могуће на вегетативним и генеративним подлогама. Ипак, код нас је акценат на генеративним подлогама, односно на сејанцима дивље трешње. Верослава Коцић о томе каже:
– Семе за производњу подлога се прикупља са добро одабраних и уматичених стабала добре родности и отпорности на болести и штеточине. Она су бујна и здрава, касније сазревају и имају средње крупне плодове. Испирање убраних плодова се врши кроз сита, а издвојено семе треба просушити и до стратификовања или сетве чувати у платненим врећицама на прохладном и промајном месту.
Семе које је тек одвојено од плодова не може да клија, већ је потребно обавити јаровизацију методом стратификовања. Ово у ствари представља накнадно дозревање семена, у периоду од око 100 дана, при температурама од 0 до 10 °Ц у умерено влажној средини, најбоље у речном песку. Пре стратификације семе се мора дезинфиковати раствором фунгицида у коме стоји око 24 часа. Препорука је да се семе трешње стратификује одмах по берби, ради постизања што боље клијавости.
Сеје се у јесен и то најбоље до краја октобра. Нега сејанаца састоји се у редовном окопавању, прихрани и заштити од проузроковача болести и штеточина. Дивља трешња је као подлога заступљенија од магриве, јер се лакше прилагођава лошијим условима земљишта и климе. Ми смо имали среће да је наша трешња била увек здрава, стајала је тако како је никла, пркосећи времену и болестима, али инж. Веросалава Коцић упозорава:
– Најчешће болести које нападају дивљу трешњу су пегавост лишћа коју проузрокује Caccomyces hyemalis и шупљикавост лишћа коју изазива Clasterosporium carpophi-lum, док је од штеточина најопаснија трешњина мува (Rhagoletis cerasi). Све у свему, дивља трешња је изузетно корисна и благородна у сваком погледу, сваки део ове воћне врсте је од користи за човека, па је свакако треба очувати. Ваља чувати аутохтоне сорте и за нас, и за будуће генерације.
Вредан дар природе човеку
Дивља трешња је добра медоносна врста и изузетно вредан дар природе за човека. Мезокарп, меснати део плода, садржи око 78 % воде и 8 до 14 % шећера. Најзаступљенији шећери су глукоза и фруктоза. Веома је богата природним пигментима антоцијанима и каротенима. Садржи органске киселине: јабучна, лимунска, фолна и салицилна као и целулозу, пектине, ензиме, витамине Ц и Б, минерале … Покожица је богата танинима, листови витамином Ц, а петељке садрже флавоноиде и калијумове соли.
Пише: Зорица Драгојевић
20 ЏЕПНИХ КЊИГА
Пред вама је свих 20 џепних књига из серијала „Мој воћњак“, „Мој повртњак“, „Мој виноград“ и „Моје цвеће“. Књиге у формату 16×12цм у пуном колору на 64 стране, лаке за коришћење и увек при руци.
Мој воћњак ће вас упознати како да кренете и почнете да формирате свој засад, припремите земљиште, одаберете воћну врсту.
Ту су и Јабука, Вишња, Трешња, Крушка, Боровница, Јагода, Малина, Леска, Шљива, Кајсија, Ружа, Парадајз, Паприка, Кромпир, Краставац, Грашак, Пасуљ, Лукови и Виноград.
0691154004
dobrojutro.redakcija@gmail.com
