Пише: Биљана Ненковић
Отпорно, брзорастуће, квалитетно дрво које даје егзотичан плод – тако би у неколико речи могла да се опише маклура. Познатија је по плоду крајње необичног изгледа него по томе колико је корисна. Ово изузетно захвално дрво, нажалост, ретко је заступљено у Србији.
Успева у суровим условима
Маклуру још називају дрво-мозак, коњска јабука, Адамова јабука, змијско млеко. Веома је отпорна. Успева и у веома суровим условима и на сиромашним земљиштима. Зими може да издржи температуру и до минус 27 Целзијусових степени. Погодност је што је брзорастућа, а једина мана, ако се то тако може назвати,јесте што неподноси сенку и полусенку. Има веома јак коренов систем.
Дрво тврђе од храстовине
Маклура је листопадно дрво или високи жбун, који може да расте и до 20 метара у висину. Пречник јој је од 50 до 90 центиметара, а хабитус јој је кугласт са широком круном. Препознатљива је по плодовима зелене боје у облику кугле са рељефом који подсећа на вијуге мозга. Кора је изражено избраздана, а гране су посуте оштрим и тврдим трњем, дугим до два центиметра. Зато је фармери често користе уместо жица или ограда за чување стада.
Познаваоци кажу да је дрво квалитетно и двоструко тврђе од храстовине, те је такво одлично и за ложење.
Листови маклуре имају веома атрактиван јесењи колорит, те у јесен дају све нијансе тог годишњег доба. Пре опадања лишће мења боју из зелене у жуту, а затим у мрку. Лепо је на око, али маклура има још једну функцију у башти. Њен специфичан мирис одбија многе штеточине, међу којима су и глодари.
И није само мирис делотворан, већ сок од којег се прави раствор у истој сразмери са водом, и користи се за гљивичних обољења на биљкама у баштама.
