Пчеларење је обично хоби, али, у ова економски тешка времена, често и много више. Пчеларити се може само у природи и са природом, никако ван или против ње. Овим послом човек се занима из љубави према природи и том маленом, племенитом инсекту који нам, хтео или не, дарује мед и широку лепезу других производа.
Као што се на пецање не иде због рибе, чак многи риболовци је и не једу, тако се с правом и пчеларење може сматрати спортом, активношћу која човека упућује да део слободног времена мора да проведе на отвореном, да се креће, подиже наставке, да нагнут над кошницом удише све богатство благотворних испарења ароматичних материја, да се радује када млада матица засеје свој први рам, да пролеће дочека у шуми окићеној опојним белим цветовима, лето међу насмејаним сунцокретовим главама и узимљујући друштва гледа лето како се гаси. А о Божићу, ваља кроз снег и оштар мразни ваздух правити пртину да би се обишло наше благо. Здраво, смирујуће, оплемењујуће. Зашто то пропустити?
Затим следи учење, читање…
Управо спознајући све благодети које ова активност доноси, многи дуго решавају да постану пчелари. Неки то ураде тек после одласка у пензију, да би се тада кајали што су изгубили толике драгоцене године. Руска академија наука је још давно објавила да су од 130 анкетираних стогодишњака чак 108, или 80 посто њих били пчелари. Сувише висок проценат да би била случајност…
Како постати пчелар? Ако постоји жеља, све остало се може решити. Пре свега треба проверити да ли случајно не постоји здравствена сметња која би била препрека за то: алергија на пчелињи убод или бурно реаговање на поленов прах. Такве особе, нажалост, не могу да се баве пчеларством. Затим следи учење, читање, праћење литературе, интернета, јер пчеларство је књига која се никад не може цела прочитати.
Пчеларима је својствено да се понашају као њихове пчелице. Пчела, јединка, живи и опстаје једино у заједници, она је социјални инсект. Пчелари такође. Учлањивањем у друштво пчелара постаје се истински пчелар. Зимски период, када се организују предавања из технологије пчеларења, здравствене заштите пчела и пчелињег легла, саветовања, изложбе – не треба пропуштати. Почетник када дође у такву средину обично буде помало збуњен: матице, нуклеуси, Јентер, Милер… Све је то непознато, страно. Али, временом, уз литературу, наш часопис, обиље изврсне периодике на сајтовима интернета, све се то лако савлада. Ту су и стари пчелари, искусни ветерани са неисцрпним искуством. Све то треба саслушати, питати и испробати на свом, у почетку малом, али драгом пчелињаку. Прави пчелар увек је спреман за неку новину, побољшање, да саслуша и несебично да помогне младом колеги.
Кошница нова и – стандардна
Пчелињак почетника треба да буде са свега неколико кошница. Пет-шест друштава биће сасвим довољно да се отпочне дружење са њима. Временом, зависно од жеље, материјалних могућности, здравствене способности, година живота и слободног времена, обим пчелињака се сам одреди.
Кошнице треба да су стандардне. У нашој земљи користе се највише Лангстрот-Рутове, које су и светски стандард, Дадант-Блатове, Алберти-Жнидаршићеве и полошке. Приликом набавке неопходно је посаветовати се да ли је кошница израђена по стандардним димензијама. У противном, имаћемо сталну главобољу приликом набавке воштаних сатних основа. У жељи да експериментишу, пчелари често «побољшавају» кошнице стварајући неку «своју меру». Тада добијамо нестандардне и рамове, које не можемо да купимо у продавници, и восак који обично мора да се украја да би се уградио, све то беспотребно.
Кошнице је најбоље купити нове с обзиром на постојање пчелињих заразних болести чије клице остају у порама дрвета и тешко се дезинфикују. Пчеле, матице и ројеве треба набавити од познатих произвођача, са великих пчеларских фарми, којих у нашој земљи има неколико. Од прибора, за почетак, потребна је димилица, пчеларски нож, заштитни шешир и бележница. Сав прибор кошта колико недељни издатак за цигарете једног пушача, нова кошница колико месечни трошак за цигарете.
Дејан Крецуљ, проф.
Добро јутро број 559 – Новембар 2018.
