Пише: Проф. Дејан Крецуљ
Jош од прве савремене кошнице код нас, „американке“ професора Јована Живановића, матична решетка постала је и остала њен саставни део. До недавно, па чак и у данашње време, неки пчелари склони су да оспоравају вредност овог важног дела кошнице, тврдећи да је сувишан, али рационално пчеларење, а посебно ако се о овој делатности размишља као о значајном и обимном послу, не може се замислити без матичне или Хаменанове решетке.
Која је улога матичне решетке? Већ у првом броју „Српског пчелара“ из октобра 1896. године проферсор Живановић у тексту „Американка моје конструкције“ објашњава:
“У кошници ми изгледа као да је нека борба између матице и пчела. Ако је паша мршава, матица ће залећи по свем саћу и у кошници биће пуно пчела, а ништа меда. Ако је пак паша бујна, пчеле ће прехитрити матицу и нанијеће меда и напунити све ћелице тако да ће бити у кошници пуно меда, а мало пчела. У првом случају, дакле, имаћемо јако друштво, али ништа меда и ми ћемо морати томе друштву купити меда за зиму, ако мислимо да нам капитал не пропадне. Ми дакле не само да нећемо имати никакве добити од тога друштва него ћемо имати и штете, јер ћемо морати меда му додавати да се одржи преко зиме. Да би, дакле, тој борби између матице и пчела стали на пут да не носи толико јаја те да не умножава толико силно друштво на штету меда, ја сам на дугачкој страни своје американке ужлијебио лето и послије петога оквира метнуо сам Ханеманову решетку, која удара управо на половину лета. Тијем сам матицу оградио и дао јој само пет оквира са пчелињим саћем, да у њих може носити јаја, а осталих једанаест оквира с друге стране Ханеманове решетке остају пчелама да их напуне медом. Тијем сам изједначио борбу између матице и пчела.“
Као и сви генијални проналасци, и матична решетка је у основи веома једноставна. Како изгледа то сви пчелари знају, чему служи сазнали смо, али многи не знају како заправо функционише. Начињена од дрвета, метала или пластике, она представља низ паралелних отвора кроз које могу да прођу радилице. Кроз овај размак не могу да се провуку трутови, али матица може, мада не иде. Ако би могла, како то да и она не прође?
Разлог је у инстинктивном страху од повреде. Знамо да је најосетљивији део матице стомак. Манипулишући њоме, било да је стављамо у кавез или обележавамо, изузетно морамо пазити за то да је не ухватимо за стомачни део, већ за леђни. Уколико би се то десило, дошло би до повређивања осетљивог и рањивог репродуктивног апарата, што би била непоправљива штета. Таква матица била би заувек изгубљена, а пчеле би је ускоро саме смениле.
„Знајући“ то, матица се плаши сваког истовременог додира горње и доње стране који је подсећају и упозоравају на могуће пригњечење. Ако и покуша да се провуче кроз матичну решетку, осетиће овакав додир и то ће је одвратити од преласка на другу страну.
Ово објашњава случајеве када младу матицу коју смо оставили у плодишту пронађемо у медишту како је засејала. Разлог је у томе што се она провукла кроз решетку још док је била неоплођена и неразвијена, ситна, па су јој размаци међу решеткама били довољно пространи да не осети истовремени додир с обе стране.
Иако у природи не постоји, као и сама кошница, матична решетка веома је практична у многим радовима, јер нам омогућава да увек знамо где се налази матица. Код поменуте Живановићеве полошке налазила се на средини лета, делећи га на два улаза у оба дела кошнице. Код настављача практично их је уградити у танки оквир на коме се направи лето, па није потребно бушити отворе на наставцима ради његовог отварања.
Јаким, снажним и бројним заједницама у добром медобрању решетка неће много сметати јер ће мноштво сабирачица користити управо ова горња лета да би, ушавши кроз њих, предале свој драгоцени терет на складиштење млађим кућним пчелама. Матица ће имати довољно простора да залеже у плодишту, али ће медишни рамови бити чисти и, по завршеном медобрању и зрењу, моћи ћемо да врцамо, без бојазни да ће се међу медом наћи и легло.
