Пише: проф. Дејан Крецуљ
Када се пчелиња заједница припрема за наступајуће зимовање, брига пчелара је, између осталог, да је обезбеђена и довољном количином хране. Али, осим на количину, потребно је обратити пажњу и на квалитет, јер није све што се нађе у ћелијама саћа подједнако добра храна за зиму. Мед од медљике или медне росе је таква материја која се не сме остављати у кошницама као пчелиња храна за зиму.
Медљика је слатка материја која се појављује периодично на лишћу неких биљака, најчешће на јели, бору, смреки, врби, храсту, питомом кестену и другом зимзеленом и листопадном дрвећу.
Најопаснији је с врбе и букве
Како регулатива дефинише, „медљиковац је производ који медоносне пчеле производе од медоносних састојака са живих делова биљака (четинара и лишћара). Медљиковац се од цветног меда разликује методом електричне проводљивости, која мора бити већа од 1,00 mS/cm (милисименса по центиметру). Медљиковац се може ставити у промет као сортни мед, ако има укус и мирис својствен означеној биљној врсти“, и одређује да „мед који се ставља у промет мора да испуњава следеће захтеве: да садржи најмање 65% редукујућих шећера, осим за медљиковац, који мора да садржи најмање 60% редукујућих шећера и да не садржи више од 5% сахарозе, изузев багремовог, вријесковог и медљиковца који могу имати и до 10%.“
Вискок садржај минералних материја, којих је у медљиковцу 5 до 9 пута више него у нектарском меду, чини овај мед погубном за зимовање јер се као несварљиве нагомилавају у пчелињим органима за варење за време неизлетних дана. Још 1930. године Крста Пчеларевић писао је да „мед од медљике није добар, на укус је опор и затворене је боје. За пчеле није добар, јер на њему врло рђаво презиме, а изгледа да га ни за исхрану не употребљавају. Често се нађе у пролеће да су пчеле утрошиле сав пролетњи мед, који се обично налази у горњим деловима саћа, док медљика у нижим слојевима остаје недирнута, њу доцније утроше, сигурно одрасле пчеле, за своју исхрану. Поклопци на саћу које је са медљиком познају се по томе што су затворене боје и нису од чистог воска, већ од неке друге смесе.“
Пролећни медљиковац се углавном не примећује, јер најчешће има светлију боју па се за време уноса нектара меша. Али доцније, од порекла, састава и количине медљиковца у сваком пчелињем друштву битно зависи успешност њеног презимљавања. Медљиковац са врба и букве погубан је јер осим тога и врло брзо кристалише. Непогодност медљиковца за зимовање поспешује и присуство одређених материја токсичних за пчеле које се, због немогућности прочисних излета, током зиме нагомилавају, изазивајући запаљење слузнице цревног тракта. То као последицу има дијареју и добро окружење за бујање свуда присутних спора ноземе. Кошница посвуда запрљана, пчеле надувеног затка, узнемиреност, слабљење друштава, мања или већа угинућа, па и саме матице – суморна је слика таквих заједница.
Лош за пчеле, одличан за људе
Најједноставнији начин утврђивања присуства оваквог меда у саћу кошница јесте ако се чачкалица завуче у поклопљену ћелију извуче. Због већег садржаја декстрина и других материја такав мед има најмање два до три пута већу растегљивост. И поред искуства, процењивање по укусу или непоклопљености ћелија је непоуздано, па стога треба применити један од следећих начина.
Узорак сумњивог меда раствори се у дестилованој води у односу 1:1 и том раствору дода шест делова 96% алкохола. Ако се садржај при мућкању замути, то је знак присуства медљиковца. Други начин је да се у епрувети раствори део меда у дестилисаној води у истом односу као у првом начину, али се додају два дела кречне воде. Садржај се загреје до врења и, ако у испитиваном узорку има медљиковца, раствор ће потамнети уз грађење талога. И овде је већа замућеност знак веће количине медљиковца.
За пчеле лош, овај мед је одличан за људску исхрану. Као и цветни, разликује се по квалитету, боји, укусу, времену кристализације и другим особинама. Храстов медљиковац је густ, лепљив, тамноцрвене боје која скоро прелази у црну. Не кристалише тако брзо, нема изражен мирис, а укус је јак и специфичан, помало налик карамелу, али га не треба мешати с прегрејаним медом. Садржи доста минералних материја. Јелов медљиковац је тамнозелене боје, ка црној. Нема изражен мирис, пријатног је укуса и врло је цењен. Све врсте имају јака антисептичка и противупална својства и помажу код болести дисајних путева и органа за мокрење. Смоласте материје имају пургативна својства и умирујуће делују на упале црева. Корисне су код анемија
