Пише: проф. Дејан Крецуљ
Без обзира на то какво је напољу време, пчеле у јануару мирују и не треба их узнемиравати. Наравно, дужност пчелара је да обилази пчелињак и контролише стање, али се зато може бавити знатно кориснијим послом, а то је рад у радионици. Сваки пчелар је помало и столар и, ако има просторних услова, временом уреди макар малу радионицу, у којој израђује делове кошница и прибора или их поправља.
Код нас су најзаступљењије Лагстрот Рутове, Дандан Блатове, Алберти Жнидаршичеве, Алберти Жнидаршичеве Гром и полошка кошнице. Али, већ је пословично да сваки пчелар, након извесног времена бављења пчелицама, покуша да осмисли сопствени модел кошнице, увиђајући да свака кошница с којом ради, сем добрих страна има и недостатке. Тако, попут естраде, заблистају варијанте и „хитови“ који временом постану или део наслеђа или буду заборављени.
Кошнице од стиродура
Један од примера је и “Симплекс кабинет”, кошница заснована на већ познатој енглеској WBC кошници, која се до данашњих дана највише задржала у Холандији. У “Maandschrift for Beekeeping” од 15. августа 1903. године фирма “Келтинг” објавила је рекламу ”за модификовану WBC кабинет кошницу са двоструким предњим и задњим зидовима”. Они су почели с промовисањем и лучних кошница, названих још и слободним консктрукцијама, да би касније сасвим напустили производњу кошница. Историјски документи „Симплекс кабинет“ везују за холандског пчелара иноватора C. H. J. Raad-а, који ју је описао 1896. године, те се уобичајено назива његовим именом.
Каква је то кошница? Реч је о настављачи, чија су тела израђена од центиметарске даске двоструких зидова и који су заправо коморе за троцентиметарску термоизолацију од суве сламе. Изолациони слој затворен је летвицама. У данашње време на том месту нашао би се стиропор, мада су већ више година и код нас у употреби читаве кошнице од стиродура. Сама термоизолација кошница је веома омиљена тема пчеларских дискусија – једни су за, а други против ње, сви са богатом аргументацијом.
Наставци су десеторамни, а њихова једнака ширина и дужина омогућавају лако манипулисање постављањем у хладни, топли или укрштени положај. И не само то: с обзиром на двоструке зидове, појављује се занимљива могућност да се не морају тала окретати, већ сами рамови унутар наставака, с обзиром на то да ослонци за „уши“ рамова постоје са свих страна. Онај пар бочних унутрашњих удубљења на који се не ослањају „уши“ рамова попуњава се летвицом дебелом колико и сатоноша. Изглед и димензије рама веома асоцирају на савремени рам за армиране сатне основе. У првобитној варијанти сатоноша је била дводелна и, након постављања основе, састављала се ексерићима па ју је тако и стезала.
Израда рамова се не исплати
Такође, особеност ове кошнице је у томе што готово да и нема подњачу, већ плодишни наставак лежи на дрвеном поду, мада се и ту јавља више варијанти. Мали део предње стране је нагнут и продужава се пред кошницу, чинећи полетаљку. Када се кошница затвара, најчешће ради селидбе, полетаљка се подиже и кукицама затвара, као код АЖ кошница. С обзиром на то да је подњача нешто мања од наставка, истовремено је и заштићена од влажења.
Очигледно да су ова стара конструкција и безброј њених побољшања током година били инспирација креаторима других модела, који су из ње црпели идеје или јој додавали понешто што се показало добро код других типова кошница.
Израдити стандардну кошницу настављачу није тешко, али је ипак потребна извесна вештина. Избор материјала, врсте дрвета, индивидуалан је и зависи од тога колико се жели и може инвестирати новца. Израда рамова је прилично прецизан посао, који се махом ни не исплати, пошто се готови рамови могу повољно набавити. У сваком случају, приликом рада треба бити веома прецизан, али и опрезан, јер су многи алати веома опасни. Техничке цртеже, димензије и све детаље лако можете наћи на интернету. Желимо вам успеха и задовољства у раду
