Претходна година оставила је залихе малина малим хладњачарима који нису извозници, већ робу пласирају на домаћем тржишту, као и извозницима имају неплаћену малину на лагеру. Проблем је настао јер је у време короне 2021. године порасла потражња за малином, те су извозници могли да плате већу цену у пролеће 2022. године за прошлогодишњи род. Док су велики одредили цену, мали хладњачари су радили за разлику од 30 динара по килограму, у шта је урачунат и сабир, замрзавање, откуп, струја, кало, радници, порези. Велики хладњачари су диктирали и цену свеже малине за сезону 2022. године, те су у августу оборили цену замрзнуте малине, што направило проблем малим хладњачарима који од септембра те године траже помоћ.
– Мали хладњачари су препуштени великим хладњачарима који су извозили малине у добром контингенту и цени. Зато су највећи губитници мали хладњачари који су пред банкротом и гашењем. Угрожени су и произвођачи којима малина није исплаћена, а у њу су много уложили – каже Божо Јоковић, представник хладњачара из Ариља, наглашавајући да губимо производњу и, уместо да уводимо нове сорте и технологије, прераду, ми се враћамо у прошлост. Решење је у узимању кредита, каже Јоковић.
– Мислимо да пуно домаћих и страних фактора утиче на тренутно стање у малинарству. За партнера хоћемо само државу, да покренемо неке нове моделе рада, развоја, прераде и пласмана малине на светско тржиште које нашу малину препознаје као број један – изјавио је Божо Јоковић.
Текст: З. Д.
