У фази мировања, ниске зимске температуре често наносе штете изданцима малине. То је највише изражено ако су у зиму ушли недовољно припремљени због присилног завршетка вегетације или због неадекватне заштите. Измрзавања се могу очекивати у затвореним долинама, у којима се сакупља и задржава хладан ваздух, односно у условима када ниске температуре дуже трају, а изданци нису покривени снегом.
Снег штити изданке
Снежни покривач у току зимског периода у засадима малине има двоструку улогу. Пре свега спречава измрзавање полеглих изданака и кореновог система, али и обезбеђује неопходне резерве влаге за вегетациони период. Према наводима стручњака, само три центиметра снежног покривача при мразу од минус 11,5 Целзијусових степени довољно је да се одржи температуру на површини земљишта од минус три и по до четири степена.
Сорте малине су различито отпорне на ниске зимске температуре. Највећа отпорност је средином зиме. У другој половини зиме она се знатно смањује, нарочито после тзв. повратних мразева, који често настају после фебруарскомартовских отопљења. Да би се цветање и други физиолошки процеси нормално одвијали потребно је да малина током зимског периода проведе одређено време на температури нижој од 7,2 Целзијусова степена. Дужина овог периода разликује се и у зависности од сорте, агроеколошких услова средине, кондиционог стања и старости засада.
Према наводима стручњака, изданци отпорнијих сорти малине у условима наше земље подносе мразеве од минус 10 до минус 15 степени, а ако су заштићени дебљим снежним покривачем чак и ниже температуре. Изданци осетљивих сорти у одсуству снега могу у знатној мери да измрзну када температура падне на минус седам до минус 10, нарочито у условима када нису довољно сазрели.
Уобичајено је да резидба малине почиње у пролеће, непосредно пре почетка вегетације, односно када пупољци набубре. Касно орезивање се препоручује зато што у хладнијим подручјима и мразиштима, услед честих температурних колебања у другој половини зиме, постоји опасност од измрзавања. Уколико се овај посао уради раније, могуће је да у засаду остану оштећени, а уклоне се здрави изданци.
Правилно је да се за род остављају здрави, средње бујни изданци, који су читавом својом дужином обрасли добро развијеним и неоштећеним пупољцима. Када се из једног корена, односно садног места развије четири-пет, па и више изданака, за род треба одабрати један или највише два. Међутим, ово је могуће урадити у младим малињацима, док се у старијим због померања садних места шпалир углавном попуњава већим бројем изданака из једног садног места.
Колико ће се изданака оставити по једном дужном метру, зависи од сорте и интензивности засада. За виламет у средње интензивним засадима стручњаци препоручују да се оставља шест до седам изданака. Међутим, у условима када је малињак високоинтензиван, на добром земљишту и у условима наводњавања, није потребно више од пет изданака. За микер треба одабрати три до четири изданка. И ово правило је релативно и није у правој мери научно обрађено. Према поједним наводима, било је случајева да су произвођачи остављали 9-11 изданака по дужном метру код сорте виламет, а да су остварили висок принос.
Најбоље је када одабрани изданци до места прекраћивања имају 20-25 добро развијених и здравих пупољака из којих ће се формирати до 25 родних гранчица. Није добро да се за род остављају дебљи изданци, јер су најчешће слабо обрасли пупољцима, односно, дошло је до померања родности ка врху. Такође, често су заражени дидимелом, антракнозом и разним инсектима, а мање су отпорни и на мразеве. Избегавају се и они који су танки, криви и кратки, јер не могу да исхране све плодове који се на њима заметну.
Изданци, одабрани за род, усправљају се и везују за жицу, водећи рачуна о томе да се не преплићу и не укрштају. Везиво мора бити довољно јако да им омогући чврсту везу на наслону, односно потпуно усправан положај. Води се рачуна и да нема бочног померања, односно да се одржи одабрано растојање између изданака и да шпалир издржи ударе ветра.
Везани изданци се прекраћују тек када прође опасност од позних пролећних мразева. Углавном се изнад горње жице остављају два пупољка. Уколико се прекрате на један, долази до њиховог извлачења из жице. Није добар ни већи број пупољака јер се у том случају патрљак изнад жице под теретом рода лако ломи, остаје да виси заклањајући плодове и листове на том делу шпалира и повија цео ред на једну страну. Одсечени делови изданка се износе и спаљују ван малињака. Према потреби, прекраћују се или проређују и бочне гранчице, посебно код сорти које су изразито бујне.
С. Малиновић
Добро јутро број 539 – Март 2017
