У манастир Каменац стићи ћете када се са аутопута, који води према Нишу, искључите за Крагујевац, прођете овај шумадијски град, наиђете на Гружу у којој су лепе Гружанке девојке, ал их нигде не видите јер је много више жена у годинама, и кренете према Честину. Код села Честина, у подножју Гледићких планина, је и ово прелепо здање, по предању везано за деспота Стефана Лазаревића, настало с краја 14. и почетка 15. века. Кажу грађен је од камена намењеног манастиру Каленић
Пре уласка у манастир, с леве стране, изнад штале и кокошињца, налази се млекар, на њега окачене наћве, поред млекара пржуљ за кафу, срп, испод млекара до зида којим је манастир опасан кошнице. Нема их пуно, десетак можда, ипак довољно за потребе манастира и продају посетиоцима. У шуми с десне стране, док се прилази улазу, процветала јагорчевина, жути се. Чује се мир. Ред живе ограде уз стазу до капије као нацртан, трава покошена, све под конац. У манастирској порти леје са цвећем, понеко процветало, понеко још пупи, чуваркуће чувају „кућу“, беле раде забелеле, а љубичице се прострле иза цркве обновљене 1547. године. Ту иза је и камен са отиском стопе Светог Саве, донет из Рашке, где се сипа освећена вода и када се њоме умијете помаже у исцељењу вида. А у исцељењу тела помажу тинктуре, мелеми, креме, чајеви, уља које монахиња израђују. Душу лечи тишина.
Текст: Зорица Драгојевић
