Zoran Popović (63) iz Vlasotinca profesor je fizičkog i radi u osnovnoj školi, a vinogradarstvom i vinarstvom bavi se iz hobija više od 30 godina. Vlasotinačko vinogorje je nadaleko poznato, a odlično podneblje daje vrhunska vina, ali se profesor nije samo zato posvetio veoma zahtevnom i pomalo unosnom hobiju.
Piše: Jelena Lukić
Od oca Božidara i dede Svetozara Popovića nasledio je vinograd star oko 100 godina, kao i ljubav prema vinovoj lozi i vinu. S vinogradarstvom je najpre krenuo deda na nekoliko desetina ari, da bi danas Zoran imao vinograde na oko jedan hektar.
Stari čokoti lepo rađaju
– Nekada je bila tradicija da svako domaćinstvo u vlasotinačkom kraju ima svoj vinograd. Kao mali sam pomagao dedi, išao u berbu, gledao kako se orezuje. Posle studija u Beogradu, vratio sam se u Vlasotince i nastavio s vinogradarstvom, jer je ljubav prema vinogradu bila velika. Dosta sam naučio od dede i oca, ali sam i čitao literaturu i počeo da primenjujem savremeniju tehnologiju. Bez nje nema dobrih prinosa i dobrog vina – kaže Popović.
Ističe da je najponosiji na svoj prokupac iz starog vinograda.
– Prokupac je naša autohtona sorta, još deda i otac su ga zasadili. Nije klon. Iako je dosta star, lepo rađa jer ga održavam i primenjujem sve agrotehničke mere. Osim rezidbe i okopavanja, bitno je i đubrenje, pa tako stajsko stavljam na tri godine, a veštačko svake godine. To je klasičan vinograd, a ne plantažni. Zadovoljan sam prinosima i kvalitetom, jer je vinograd lepo pozicioniran i osunčan je preko celog dana. Osim prokupca, u starom vinogradu imam i plemenku i plovdinu – naglašava naš sagovornik.
Zoran je pre četiri godine odlučio da se oproba i u uzgoju novih sorti, pa je tako podigao nov vinograd, gde ima marselan, kaberne fran, silu i tamjaniku.
– Pošto već imam autohtone sorte, želeo sam da pravim vina i od novih sorti i onih koje postaju sve traženije na našem tržištu. Jedna od njih je marselan. To je crvena francuska sorta, koja je nastala ukrštanjem kaberne sovinjona i grenaša. Daje velike prinose kao kaberne, a otporan je kao grenaš. Otporan je i na neke bolesti pa ima manje ulaganja. Ipak zahteva svu potrebnu negu. Ja volim marselan, a sviđa se svima koji su probali vino. Ima suptilne tanine i ukus zrelog crvenog voća. Vino je pitko i baršunasto – kaže Zoran.
Tamjaniku je, ističe Zoran, posadio jer je sve traženija poslednjih godina kod ljubitelja vina, a sila se njemu veoma svidela kada ju je probao.
– Sila je stvorena u Sremskim Karlovcima, ukrštanjem šardonea i kevedinke. Dobila je ime po prvim slogovima njenog tvorca dr Sime Lazića. Daje visoke prinose i otporna je na sivu plesan, kao i na niske temperature. Vino je lako, harmoničnog ukusa, sa diskretnom prijatnom aromom šardonea – ističe ovaj znalac božanske kapljice.
Kada uporedi stari i novi vinograd, Zoran kaže da su stare sorte prilično izdržljive i na bolesti i na niske temperature, ali da je prilikom izbora novih sorti takođe vodio računa o otpornosti i prinosima.
– U stari vinograd ne mogu da uđem traktorom i mehanizacijom, već mora da se radi ručno. Zato treba više vremena i teže je održavati ga. Plantažni vinograd se lakše održava. Tri metra je između redova, pa mehanizacija može da prođe – objašnjava Zoran.
Sam radi sve, cela porodica bere
Vinski podrum se nalazi u porodičnoj kući i veoma je star.
– Podrum je dobro ukopan, ima konstantnu temperaturu, što je idealno za održavanje vina. Sva vina prvo idu u hrastovu burad, pa se posle prebacuju u posude od prohroma ili polipropilena. Kapacitet podruma je oko 3.000 litara, ali ja uglavnom proizvodim manje količine, od 1.000 do 1.500 litara – napominje ovaj vinar.
Kaže još da vinograd traži dosta ulaganja, rada i truda.
– Sve radim sam, naučio sam da orezujem, obavljam zaštitu, prihranu, sve što treba. Jedino mi treba pomoć kada je berba. Tada je cela porodica uključena. Moje ćerke Zorana i Emilija pomažu koliko mogu, ali su one više zadužene za prodaju vina i reklamu. Skoro cele godine ima posla. Vinograd zahteva angažovanje celog čoveka. Iako je meni to hobi, uvek nađem vremena, jer volim vinogradarstvo.
Zoran Popović često ide na sajmove i vinske balove, gde se takmiči s vinima. Kaže da je zadovoljan odličnim ocenama, koje uglavnom dobija njegov prokupac.
Zoran Popović proizvodi bela, crvena i roze vina. Pravi i kupaže pa tako preporučuje vino pod nazivom ,,Vlasotinačko crveno u tri koraka“ od marselana, prokupca i kaberne frana. Njegov favorit je i „Vlasotinačko belo vino“ od plemenke.
Iako je Vlasotince vinarski raj, tu se proizvodi i dobra rakija. Popović pravi šljivovicu od ranke i požegače i, naravno, peče i lozu. Najstarija njegova rakija ima 18 godina.
Prokupac
Prokupac je srpska autohtona sorta koja ima korene iz srednjeg veka. Vrlo je prinosna sorta, od 15 do 20 tona po hektaru. Čokot je vrlo bujan. Grozd je srednje krupan, kupast, srednje zbijen, mase od 150 do 300 grama. Bobica je srednje krupna, okrugla, tamnoplave pokožice, s mnoštvom tačkica. Reže se kratko i gaji na niskim oblicima čokota. Sazreva u četvrtoj epohi, vrlo je pozna sorta. Dobre je otpornosti na botritis, odnosno sivu plesan, a slabe na niske temperature. Vina su kvalitetna, pitka, harmonična. Redovno imaju manje boje pa je pogodna za vina tipa roze. Odnedavno je prokupac najbolje ocenjeno srpsko vino na internacionalnoj sceni. Prokupac sve više privlači pažnju domaćih, ali i svetskih ljubitelja vina.
Plovdina
Plovdina ili crvena slankamenka je stara balkanska sorta grožđa. Vrlo je prinosna sorta i daje od 15 do 20 tona po hektaru. Čokot je vrlo bujan, cvet hermafroditan,, a oplodnja je redovna. Grozd je velik, valjkasto-kupast, dosta zbijen, mase od 120 do 200 grama. Bobica je srednja, okrugla, crvenkaste pokožice. Rezidba je mešovita. Sazreva srednje pozno u drugoj epohi. Osetljiva je na bolesti i niske temperature. Od nje se proizvode laka, pitka, stona vina. U pojedinim područjima koristi se i za potrošnju u svežem stanju.
Plemenka
Plemenka bela, šasla bela ili ranka je poreklom iz Francuske, a gaji se u svim vinogradarskim zemljama. Čokot je srednje bujan. Daje redovno dobre prinose, od 12 do 15 tona po hektaru. Grozd je srednje krupan, valjkasto-kupast, često krilast, srednje zbijen. Prosečna masa grozda je od 150 do 200 grama. Bobica je srednje krupna, okrugla, zelenožute pokožice. Sok je neutralnog ukusa. Sorta u našim uslovima sazreva tokom avgusta. Podnosi kratku i mešovitu rezidbu. Srednje je otpornosti na bolesti i niske zimske temperature. Grožđani sok sadrži 16 do 20 procenata šećera i 5 do 7g/l ukupnih kiselina. Sorta je kombinovanih svojstava. Može dati i kvalitetno belo vino prijatnog ukusa.
