Зоран Поповић (63) из Власотинца професор је физичког и ради у основној школи, а виноградарством и винарством бави се из хобија више од 30 година. Власотиначко виногорје је надалеко познато, а одлично поднебље даје врхунска вина, али се професор није само зато посветио веома захтевном и помало уносном хобију.
Пише: Јелена Лукић
Од оца Божидара и деде Светозара Поповића наследио је виноград стар око 100 година, као и љубав према виновој лози и вину. С виноградарством је најпре кренуо деда на неколико десетина ари, да би данас Зоран имао винограде на око један хектар.
Стари чокоти лепо рађају
– Некада је била традиција да свако домаћинство у власотиначком крају има свој виноград. Као мали сам помагао деди, ишао у бербу, гледао како се орезује. После студија у Београду, вратио сам се у Власотинце и наставио с виноградарством, јер је љубав према винограду била велика. Доста сам научио од деде и оца, али сам и читао литературу и почео да примењујем савременију технологију. Без ње нема добрих приноса и доброг вина – каже Поповић.
Истиче да је најпоносији на свој прокупац из старог винограда.
– Прокупац је наша аутохтона сорта, још деда и отац су га засадили. Није клон. Иако је доста стар, лепо рађа јер га одржавам и примењујем све агротехничке мере. Осим резидбе и окопавања, битно је и ђубрење, па тако стајско стављам на три године, а вештачко сваке године. То је класичан виноград, а не плантажни. Задовољан сам приносима и квалитетом, јер је виноград лепо позициониран и осунчан је преко целог дана. Осим прокупца, у старом винограду имам и племенку и пловдину – наглашава наш саговорник.
Зоран је пре четири године одлучио да се опроба и у узгоју нових сорти, па је тако подигао нов виноград, где има марселан, каберне фран, силу и тамјанику.
– Пошто већ имам аутохтоне сорте, желео сам да правим вина и од нових сорти и оних које постају све траженије на нашем тржишту. Једна од њих је марселан. То је црвена француска сорта, која је настала укрштањем каберне совињона и гренаша. Даје велике приносе као каберне, а отпоран је као гренаш. Отпоран је и на неке болести па има мање улагања. Ипак захтева сву потребну негу. Ја волим марселан, a свиђа се свима који су пробали вино. Има суптилне танине и укус зрелог црвеног воћа. Вино је питко и баршунасто – каже Зоран.
Тамјанику је, истиче Зоран, посадио јер је све траженија последњих година код љубитеља вина, а сила се њему веома свидела када ју је пробао.
– Сила је створена у Сремским Карловцима, укрштањем шардонеа и кевединке. Добила је име по првим слоговима њеног творца др Симе Лазића. Даје високе приносе и отпорна је на сиву плесан, као и на ниске температуре. Вино је лако, хармоничног укуса, са дискретном пријатном аромом шардонеа – истиче овај зналац божанске капљице.
Када упореди стари и нови виноград, Зоран каже да су старе сорте прилично издржљиве и на болести и на ниске температуре, али да је приликом избора нових сорти такође водио рачуна о отпорности и приносима.
– У стари виноград не могу да уђем трактором и механизацијом, већ мора да се ради ручно. Зато треба више времена и теже је одржавати га. Плантажни виноград се лакше одржава. Три метра је између редова, па механизација може да прође – објашњава Зоран.
Сам ради све, цела породица бере
Вински подрум се налази у породичној кући и веома је стар.
– Подрум је добро укопан, има константну температуру, што је идеално за одржавање вина. Сва вина прво иду у храстову бурад, па се после пребацују у посуде од прохрома или полипропилена. Капацитет подрума је око 3.000 литара, али ја углавном производим мање количине, од 1.000 до 1.500 литара – напомиње овај винар.
Каже још да виноград тражи доста улагања, рада и труда.
– Све радим сам, научио сам да орезујем, обављам заштиту, прихрану, све што треба. Једино ми треба помоћ када је берба. Тада је цела породица укључена. Моје ћерке Зорана и Емилија помажу колико могу, али су оне више задужене за продају вина и рекламу. Скоро целе године има посла. Виноград захтева ангажовање целог човека. Иако је мени то хоби, увек нађем времена, јер волим виноградарство.
Зоран Поповић често иде на сајмове и винске балове, где се такмичи с винима. Каже да је задовољан одличним оценама, које углавном добија његов прокупац.
Зоран Поповић производи бела, црвена и розе вина. Прави и купаже па тако препоручује вино под називом ,,Власотиначко црвено у три корака“ од марселана, прокупца и каберне франа. Његов фаворит је и „Власотиначко бело вино“ од племенке.
Иако је Власотинце винарски рај, ту се производи и добра ракија. Поповић прави шљивовицу од ранке и пожегаче и, наравно, пече и лозу. Најстарија његова ракија има 18 година.
Прокупац
Прокупац је српска аутохтона сорта која има корене из средњег века. Врло је приносна сорта, од 15 до 20 тона по хектару. Чокот је врло бујан. Грозд је средње крупан, купаст, средње збијен, масе од 150 до 300 грама. Бобица је средње крупна, округла, тамноплаве покожице, с мноштвом тачкица. Реже се кратко и гаји на ниским облицима чокота. Сазрева у четвртој епохи, врло је позна сорта. Добре је отпорности на ботритис, односно сиву плесан, а слабе на ниске температуре. Вина су квалитетна, питка, хармонична. Редовно имају мање боје па је погодна за вина типа розе. Однедавно је прокупац најбоље оцењено српско вино на интернационалној сцени. Прокупац све више привлачи пажњу домаћих, али и светских љубитеља вина.
Пловдина
Пловдина или црвена сланкаменка је стара балканска сорта грожђа. Врло је приносна сорта и даје од 15 до 20 тона по хектару. Чокот је врло бујан, цвет хермафродитан,, а оплодња је редовна. Грозд је велик, ваљкасто-купаст, доста збијен, масе од 120 до 200 грама. Бобица је средња, округла, црвенкасте покожице. Резидба је мешовита. Сазрева средње позно у другој епохи. Осетљива је на болести и ниске температуре. Од ње се производе лака, питка, стона вина. У појединим подручјима користи се и за потрошњу у свежем стању.
Племенка
Племенка бела, шасла бела или ранка је пореклом из Француске, а гаји се у свим виноградарским земљама. Чокот је средње бујан. Даје редовно добре приносе, од 12 до 15 тона по хектару. Грозд је средње крупан, ваљкасто-купаст, често криласт, средње збијен. Просечна маса грозда је од 150 до 200 грама. Бобица је средње крупна, округла, зеленожуте покожице. Сок је неутралног укуса. Сорта у нашим условима сазрева током августа. Подноси кратку и мешовиту резидбу. Средње је отпорности на болести и ниске зимске температуре. Грожђани сок садржи 16 до 20 процената шећера и 5 до 7г/л укупних киселина. Сорта је комбинованих својстава. Може дати и квалитетно бело вино пријатног укуса.
