MALA ŠKOLA PČELARSTVA „DOBROG JUTRA“ (79)
Početna i ishodišna tačka svakog pčelinjeg društva je matica. Njenim prisustvom nastaje roj, kada ona nestane, gasi se i zajednica. Ako je dobra i plemenita, uspešno će predvoditi društvo, a lošu će smeniti sopstvene pčele. Zato je dužnost svakog pčelara da obezbedi dovoljan broj kvalitetnih matica. Uzgojem na sopstvenom pčelinjaku, zašto da ne? Postupaka uzgoja matica ima mnogo. Gotovo da nema pčelarske knjige u kojoj nije opisan bar neki od načina: od najjednostavnijih, namenjenih početnicima, do rada sa Jenterovim aparatom.
U zavisnosti od znanja i spretnosti, ali pre svega od želje i spremnosti da se neki postupak savlada, uz nešto truda, može se doći do cilja i do velikog zadovoljstva. Međutim, ako želimo da matice koje odgajamo budu zaista dobre, posao uzgoja započinje znatno pre šesnaest dana koliko je potrebno da se matica izvede.
Dugo i sistematično praćenje društava
Radi se o odabiru rodonačelnog društva, društva čije trajanje želimo da nastavimo kroz potomstvo. Neki ovo nazivaju selekcijom, ali da bi to zaista bila selekcija neophodno je da se vrši nad, za nas amatere, većim brojem društava i da je vođena naučno zasnovanom metodologijom. Međutim, to nikako ne znači da se na malim pčelinjacima ne mogu uzgajati odlične matice željenih osobina.
U osnovi svega leži vremenski relativno dug i sistematičan put praćenja i evidentiranja određenih osobina zajednica. Da bi se posao olakšao potrebno je prethodno utvrditi šta se želi pratiti, brojčano opisati svaku od veličina i kroz tabelu praćenja ostvariti objektivan uvid u valjanost svake od pčelinjih zajednica.
Evo jednog predloga, koji se može individualno menjati i dopunjavati, već prema proceni pčelara.
Potrebno je prvo utvrditi prosečan prinos celog pčelinjaka. Zatim se pristupa poređenju prinosa praćenih zajednica i ocenjuje marljivost. Kriterijum je sledeći:
- više od 50 % iznad proseka zaslužuje ocenu 5,
- od 10 do 50 % iznad proseka – ocena je 4,
- prosek pčelinjaka u granicama manje ili više od 10 % – ocena 3,
- od 10 do 50 % ispod proseka ocena 2 i
- više od 50 % ispod proseka ocena 1.
Ocene blagosti, agresivnosti, rojevnog nagona
Osobina agresivnosti ili blagosti zajednice važna je i na malim, a pogotovo na velikim pčelinjacima. Za nasleđivanje ove osobine zaslužno je društvo koje će dati trutove za oplodnju. Vrednujemo ih na sledeći način:
- ako pčele ne ubadaju i može da se radi i bez nadimljavanja, ocena je 5,
- ako ne ubadaju kad se nadime, ocena je 4,
- od jedan do tri uboda ničim izazvanih zaslužuje 3,
- od četiri do deset uboda bez izazivanja je ocena 2 i
- ako su pčele agresivne i spremne da ubadaju, ocena 1.
Veoma važna osobina pčelinjih društava je sklonost ka rojenju, jer je rojevni nagon najveća opasnost za pčelinjak i njegovu produktivnost. Stoga ocenjujemo:
- ako nikad nema zasejanih matičnjaka, ocenom 5,
- zasejani matičnjaci, nema trutova, ne roje se, ocena je 4,
- zasejani matičnjaci, pokušaj da se spreči rojenje i ne roje se – ocena 3,
- matičnjaci sa larvama, više pokušaja da se spreči rojenje i ne roje se – ocena 2
- isto kao u prethodnom primeru, a roje se – ocena 1.
Zbir bodova određuje najbolju zajednicu
Mirnoća pčela na ramu takođe se ocenjuje kao važan kriterijum u izboru najboljeg društva u pčelinjaku i to na sledeći način:
- vrlo mirne i kada se izazovu, ne poleću čak ni kada se potresu, zaslužuju ocenu 5,
- mirne, pomalo uznemirene kada se potresu, na ramu stabilne – za ocenu 4,
- nervozne, trče po ramu, ali i ponešto pčela u vazduhu bez izazivanja – ocena 3,
- nemirne, vrte se po ramovima, mnoštvo pčela u vazduhu bez provociranja – ocena 2
- vrlo nemirne, čitav roj pčela u vazduhu – zaslužuje ocenu 1.
Na sličan način mogu se brojčano utvrditi i higijenske osobine, otpornost na nozematozu, varozu, krečno leglo i druge bolesti, karakteristike legla i drugo. Neke nedopustive osobine mogu se bodovati negativnim poenima, tako da u ukupnom zbiru umanjuju vrednost društva. Sve one beleže se tokom čitave godine, u vreme kada je osobina izražena, u tabelu praćenja. Nju nije teško definisati i treba je prilagoditi sopstvenim zahtevima, kako bi se lako radilo.
Na kraju, “kada se podvuče crta” i zbroje svi bodovi, najbolja društva će se najvećim zbirom sama nametnuti kao rodonačelna. Nisu bez razloga srpski inženjeri i tehničari u Kraljevini pre jednog veka uzeli za moto svog udruženja “Broj i mera moja vera”.
Piše: prof. Dejan Kreculj
