Добитник медаље части Новог Сада 2020. године је Бранислав Гулан, публициста, новинар и књижевник, који се пола века бави агроекономијом села у Србији. Медаљу части, коју традиционално додељује Еколошки покрет Новог Сада, уручио му је преседник Никола Алексић. Признања су му додељена за укупан полувековни рад у области, нестајања и очувања села у Србији. Стваралачко и научно дело добитника високог признања Новог Сада, Бранислава Гулана, је близу 150 научних и стручних радова које је презентовао на научним и стручним скуповима у земљи и свету. Поред тога он је на тему агроекономије и привреде, као аутор и коаутор објавио око 25 књига. Последња је ,,Руралне средине у Србији – спасавање села и државе“ као нова развојна филозофија. Објављена је прошле године у издању новосадског ,,Прометеја“. Ова књига је од стране ,,Светионика“ из Крагујевца проглашена за књигу године у овој области, а оно што у ној пише био је и пројекат године јер је аутор указао на проблеме села у Србији, и понудио решења, шта и како треба радити да би се сачувала преостала села и варошице у Србији.
Бригу о селима Србије до недавно водило је око 35 различитих институција у землји. Резултати су били катастрофалнији. Од 4.700 села, у којима живи 40 одсто становништва, у фази несајања је 1.200, или свако четврто. После Гулановог полувековног указивања на проблеме у овој области, нестајање села и сељака (имамо 570.000 газдинстава), запостављеног задругарства, држава је увидела и прихватила проблеме и почела да их решава. Добитник високог признања Новог Сада, наглашава да појам село не постоји ни у Уставу Србије, што доволјно говори о досадашњој бризи државе за село и његове становнике. Како би се стање побољшало министиар за бригу о селу у Валди Србије Милан Кркобабић, иницирао је доношене првог закона о селима, који подразумева измене и допуне закона о територијалној органиазцији Србије. У изменама Устава Србије село мора добити своје место. Кркобабић посебно наглашава да се прецизно морају дефинисати које ће бити надлежности новоформираних сеоских општина. То значи да домаћине треба довести у позицију да буду битни, да се договарају, да планирају и одлучују.
-Публициста Бранислав Гулан који пола века прати збивања у селима Србије, десетак хилјада својих текстова, анализа, ауторских прилога и информација, почињао је речима: брига о селу! Дакле, после пола века употребе те речи у јавности, сад је и извршна власт у землји схватила какво је стање у селима Србије па је те речи, уградила у име новоформираног министарства. Лоше стање у селима дошло је до критичне тачке, а сада се види ,,и светло на крају тунела, рекао је Никола Алексић, приликом уручења високог признања Браниславу Гулану и напоменуо да долази време предлагања сета закона о селима. То занчи да од села коиа несају, треба одабрати она која имају шансе за опстанаск, останак и самоодрживост, па у њих и улагати. То је и начин за превазиулажење оштрих разлика између урбаних руралних делова Србије јер, без сеоског становништва није могуће повећати ни број становника Србије. Како каже Гулан, нестајањем села, нестаје и Србија. Јер, од 4,709 села у Србији, нестаје свако четврто или око 1.200 њих. А, тамо где нема народа, неће бити ни државе. Уосталом, и шта да радимо са землјом без народа, рекао је Гулан, наводећи податак да је у 1.034 населја мање од по 100 жителја, да их 550 има мање од 50 становника, да у Србији чак 73 одсто села нема дом културе ни библиотеку. Посебмно место у препороду села имају млади које треба задржати у њима.
-Циљна група морају бити млади, свршени средњошколци пољопривреднмих школа. Таквих годишње има око 2.500. Треба им створити услове и понудити им да остану да живе и раде на селу. Значајан допринсо томе даће будућа акција да се око 200.000 хеткара државне земље проследи младима, свакоме по 50 хектара. Она ће бити њихва све док је обрађују. Предложеноп је и да се Српска православна црква укључи у акцију као добротвор, односно да од враћених јој 70.000 хектара њива, поклони младима бар 20.000 хектара свог поседа, каже Бранислав Гулан и додаје да не треба губити из вида да је тренд напуштања руралних средина присутан и у другим землјама. Урбанизација у целом свету је у непрестаном порасту и то је сасвим легитиман процес који не треба зауставлјати. Неке землје су урбанизоване и 90 одсто, а Србија је и далје изразито рурална. Међутим, основна разлика је у томе што развијене землје воде политике у којима је просперитет руралних средина једна од приоритетних области, па улажу у инфраструктуру, здравство, полјопривреду… Србији су уста пуна села само у политичке и промотивне сврхе, сва улагања су сведена на минимум.
-Најблаже речено, лицемерно је позивати на повратак на село у условима какве имамо. Хајде да поболјшамо квалитет живота лјуди који већ живе ту. А то значи, да се уложи у савремену инфраструктуру, у домове здравлја, у школе, путеве… Постоје ли уопште подаци о томе колико ова землја улаже у рурални развој? Из године у годину, из дана у дан, последњих деценија виђали смо само пропадање, никако просперитет. Људи су били демотивисани, ојађени. Усуђујем се рећи и уплашени сасвим реалног сценарија да овдашња села насели становништво из других култура, то јест мигранти с Блиског истока, каже Гулан.
По њему, проблеме са којима се суочава сеоско становништво генерално узрокује то што се протеклих пола века “на чело локалних самоуправа поставлјају послушници, а не лјуди од угледа изабрани по волји грађана”. Такви кадрови раде исклјучиво по директиви њихових централа, не водећи рачуна о потребама грађана. Научени су да немају иницијативу већ се њихов рад своди на задоволјење партијских захтева, као што је било прикуплјање аутобуса за митинг указао је Гулан.
