Смиље је претежно медитеранска биљка. У нашем окружењу успева на хрватском приморју, као и на Корзици. Откуд онда код Параћина непрегледна поља смиља? Одмах поред њих су парцеле с матичњаком, засађене због једног природног и мало познатог феномена. О гајењу ове две биљке највише у нашој земљи зна Новица Шутић, иначе машински инжењер по образовању, који је пре две деценије прво почео да скупља, а потом и да гаји лековито биље.
Да ли је медитеранска клима стигла до Параћина?
Под Шутићевом „командом“ је 200 хектара земље под лековитим биљем. Од тога 140 хектара је засађено смиљем. До 2020. године његова производња требало би да покрије две трећине светске потражње за етарским уљем смиља. Због чега и како га је могуће гајити баш у овом региону?
Ризиковао и–успео
-Очигледно је да је дошло је до промене агро-метеоролошких услова. Искористио сам информацију климатолога да се Медитеран повукао ка центру Европе. То је био главни разлог који ме је подстакао да пре шест година засадим прве парцеле. Преузео сам ризик и мислим да сам успео – објашњава Новица Шутић.
Земља на којој Новица сади смиље је алкална и са много камена. Показало се да се смиље одлично понаша на овом подручју. Било је скептицизма, каже, чак и у стручним круговима. Професори са пољопривредних факултета који нису веровали у његов пројекат сада радо сарађују с њим. Друга важна ставка, наводи Шутић, била је квалитет уља који добија од смиља. Након верификације Института „Јосиф Панчић“ да је уље које прави у сопственој дестилерији одличног квалитета, врата за иностране купце су се отворила.
-Од тог тренутка више нисам имао кочнице. Купци су из Америке и Белгије, који даље дистрибуирају уље произвођачима у фармацеутској и козметичкој индустрији. Мој тим и ја смо имали срећу да на време засадимо смиље и сада можемо да пројектујемо количину од 10 тона уља од ове лековите биљке годишње. А, у свету се сваке године потражује од 15 до 20 тона. Математички гледано, врло брзо имаћемо две трећине удела у укупној светској потражњи – наводи Шутић.
Врло уносан посао
Засаде смиља Новица је засновао на принципима органске производње, те нема употребе никаквих хемикалија. Коров се одстрањује ручно.
-Годишње је потребно организовати седам до осам окопавања. Једина брига је заправо да буде што мање корова. Смиље ручно беремо и окопавамо. Уље достиже цену од 1.800 евра, али то је берзанска роба и већ сутра може бити знатно јефтиније или знатно скупље. Моја пројекција када само длучио да се овим бавим је да са ценом од 350 евра по литру нисам на губитку – додаје Шутић.
Али, док се не стигне до скупоценог уља које може добро да се наплати потребно је доста новца и рада. Почетно улагање за хектар смиља је од три до пет хиљада евра и производња мора постепено деценијама да се успоставља. Зато он каже да био ово могао да буде нови генерацијски посао у Србији. У првој години покривају се елементарни трошкови, а новац почиње да се зарађује тек у трећој. Након почетног улагања, касније највише новца је потребно за раднике који копају и беру биље.
Занимљиво је да Новица не може сада да процени животни век смиља у Србији.
-Пионир сам у овом послу, али процењујем да ће засади трајати од 10 до 15 година.
Земљиште на којем гаји смиље је карбонатно и баш због тога непогодно за узгајање већине култура типичних за ово поднебље. Категоризовано је као девастирано, односно сиромашно и лошијег квалитета. Он је ту ману искористио као своју предност.
Ту је кречњачка земља
Управо на том месту, између Кучајских планина и Ртња, Новица на једној њиви гаји матичњак, који важи з аконтиненталну биљку. Друга парцела удаљена је око пет метара и на њој је смиље, карактеристично за медитеранско поднебље.
Занимљиво је да ове две парцеле, иако су једна до друге, имају сасвим другачију структуру земљишта и налазе се на различитим надморским висинама. Разлика је истина веома мала, тек три метра, али очито довољна за оне које знају да је уоче.
-Њива где сам засадио матичњак је хумусна и одговара овој биљци. Само неколико метара даље, и на нешто већој надморској висини, гајим смиље. Ту је кречњачка земља, јако порозна и са доста камена. Зашто је то тако, могли би да објасне већи стручњаци од мене – каже Шутић.
Земљиште неограничених потенцијала
Овај произвођач тврди да на овом подручју има чак седам различитих структура земљишта које дају могућност за гајење више врста лековитог биља.
-Жаргонски речено, ово је „лудо“ земљиште са неограниченим потенцијалима. То је изгледа специфичност овог подручја да можете гајити културе различитог поднебља близу једне других. Стручњаци из области пољопривреде овде доводе своје студенте или раде докторске дисертације. Ја сам лаик што се тиче климатологије, машинац сам по струци. Међутим, ризиковао сам на основу информација и свог инстинкта. Када су ме питали где сам видео да се једна до друге гаје континентална и медитеранска биљка, одговорио сам им – у мојој глави – каже Шутић.
Пре 19 година Новица је почео да се бави скупљањем дивљорастуће флоре, попут петопртстице и сремуша. Кренуо је и са дестилацијом, односно производњом етарских уља , И отуда идеја да и сам гаји лековито биље.
-У својој производњи имам девет култура. Осим матичњака и смиља, гајим И лаванду, жалфију, вресак, две врсте тимијана. Спремам се да засадим и римску камилицу. Купци из Белгије су нас сврстали у квалитетне добављаче. Добро се котирамо не само по квалитету, већ и по количини коју можемо да испоручимо – додаје наш саговорник.
Препознао природни феномен
На пољима Новице Шутића има много изненађења. Две њиве у овом месту налазе се на пет метара раздаљине, али су на различитој надморској висини и имају различиту структуру земљишта. Баш тај мали феномен он је препознао, те на једној гаји медитеранско смиље, а на другој континенталну биљку – матичњак. Зато, када би лаике питали где је граница континенталне и медитеранске климе у Србији, они би искуствено могли да одговоре да је у селу Горња Мутница код Параћина.
Б. Ненковић
Добро јутро број 567 – Јул 2019.
