Za mlade domaćice, one koji i nisu toliko mlade, ali i za domaćine koji se rado prihvate čišćenja po dvorištu, Suzana Manić iz Karadnika, pravi metle od samonikle, božje biljke.
Kad god Suzana Manić iz bujanovačkog sela Karadnik na pijačnoj tezgi subotom, izloži i seljačke metle oko njih se odmah sjati gomila ljudi. Kod onih starijih koji su ih nekada koristili za metenje dvorišta redovno izazovu ushićenje. Ponekima i oči zasuze kada se sete domova u kojima su ponikli. Tada onima koji to ne znaju sa zadovoljstvom ispričaju priču o ovoj čudotvornoj, božjoj, samonikloj biljci, koja je u njihovo vreme obično rasla na mestima gde je bilo dosta stajnjaka. Ta mesta bi u vreme sadnje obilazile žene i čupale najbolje mladice metli, kako bi ih zasadile u baštama pored paprike i paradajza.
Ova vrsta metle je, prema njihovim rečima, bila neprikosnovena u seoskim domaćinstvima gde su domaćice mele široka dvorišta. To je dolazilo do izražaja nedeljom kada bi vrelom vodom, ugrejanom na šporetu, poprskale zemljane podove u kući, a potom pomele malom metlom, zavirujući u svaki ćošak. Kada bi to uradile odmah bi krenule sa većom metlom da metu dugačka dvorišta ispred svojih kuća.
Nažalost, otkako su seoska dvorišta počela da poprimaju izgled gradskih otada je ova vrsta metle sve manje u upotrebi. Iako to Suzana zna, ona ipak proizvodi seljačku metlu na svom imanju za svoje, ali i potrebe sugrađana koji je poslednjih godina redovno pazare od nje. I ovog marta u svom dvorištu na najpogodnijem mestu zasejaće seme metle, koje će za sadnju da stigne negde oko Duhova.
Svaki koren na određenom razmaku kako bi formirali što bolji grm.
– To može da se postigne samo ako se zasade na đubrivom zemljištu i ako se tokom rasta i razvoja redovno polivaju i nekoliko puta okopaju – kaže Suzana.
Zasađene metle naša sagovornica bere u jesen. Pre nego ih doveze kući, polomi stabljike na desetak santimetara iznad zemlje čim požute i ostavi nekih desetak dana da se oslobode suvišne vlage. Ovako osušene metle skladišti na suvom mestu ispod neke šupe. Dok se nove suše od starih pravi metle za prodaju.
– Od svakog grama gledam da napravim adekvatnu metlu. One velike pretvorim u manje i pošto ih složim u lep buket, lepo uvežem jačim kanapom na kraju sekirom presečem zadnji kraj. Ovako pripremljene metle potom prelijem vrelom vodom i ostavim da se iscede – priča Suzana, ističući da ovaj postupak čini metlu savitljivom, a samim tim i dugotrajnijom. Zbog toga, oni kupci koji znaju za tu caku redovno pre kupovine, dobro zamahnu metlom da vide da li je savitljiva i ukoliko utvrde da je tako odmah je kupuju.
Tekst i foto: Gordana Nastić
