Пише: Светлана Мујановић
Поврће у мају расте к’о из воде, бујају биљке, а уз њих и паразити – проузроковачи болести и штетни инсекти, јер услови који пријају поврћу, пријају и њима. Заштита хемијским препаратима је неизбежна. Ово је период када се могу користити и „јачи“ фунгициди и инсектициди, осим код салата и биљака, код којих се за јело користе зелени листови.
Који су то најчешћи или најопаснији паразити и штеточине, од којих поврће ваља чувати и штитити?
Пламењача „флека“ кромпир
Најзначајнија и најраширенија болест кромпира је пламењача, а проузрокује је паразитна гљива Phytophthora infestans. Умерено високе температуре са честим кишама и дуготрајном росом пријају овој гљиви и редак је усев кромпира у који се у овом месецу не усели. Оптимални услови за настанак ове болести су ноћне температуре око 12°Ц, праћене јаком росом или кишицом, и дневне од 16 до 24°Ц с високом релативном влажношћу ваздуха. Зараза ће бити јача у усевима који се гаје у увалама, и непроветреним местима, на којима се дуже задржава роса и где је, због слабог проветравања, влажност ваздуха висока.
Симптоми се јављају на целој биљци кромпира. Прво се примете на листовима на којима се стварају сивосмеђе пеге, с наличја прекривене беличастом плеснивом навлаком коју чине мицелија и репродуктивни органи гљиве. Зараза често почиње на врху листа и шири се у облику латиничног слова V. Кад је јача, пеге се релативно брзо шире и међусобно спајају услед чега читав лист некротира и изгледа „као да је пламеном спаљен“, те отуда и назив болести. На стаблу се такође појављују мрке пеге које доводе до сушења, па се зараза „спушта“ и у кртоле. На њима се формирају тамне пеге које захватају већи део њихове површине, а шире се и у „месо“.
Заштита кромпира од пламењаче подразумева комбинацију агротехничких мера и примену хемијских средстава. Кромпир се од пламењаче може штитити применом превентивних фунгицида који имају улогу да заштите лисну површину и спрече заразу. Честе падавине смањују ефикасност превентивних фунгицида јер их спирају, и у таквим условима морају се употребити фунгициди системичног деловања. Њих биљка кромпира усваја, а потом кроз спроводне судове „односи“ до свих делова, сваке ћелије, и на тај начин поред спољне, они пружају ефикасну заштиту и из саме биљке. Нису подложни испирању и у условима честих падавина представљају једини начин ефикасне заштите. Најчешће се препоручују препарати на бази цимоксанил+фамоксадон (Еквејшн про VG, Елбрус, Еспада итд).
Зелена (повртна) стеница не бира домаћина
Зелена (повртна) стеница (Nezara virdula) једна је од бројних такозваних инвазивних врста, чија је појава у нашем поднебљу условљена променом климатских услова. Пореклом је из тропског и суптропског појаса, а код нас је први пут регистрована 2007. године и од тада је сваке вегетативне године присутна у нашим баштама. Полифагна је штеточина, домаћини су јој све врсте поврћа, ратарски усеви, а штету прави и у воћњацима и виноградима.
Презимљавају одрасле стенице зелене боје на скровитим местима. Женка полаже јаја у групицама, с наличја листа, а на горњем делу биљака. Јаја су у почетку беле боје, а с развојем постају ружичаста. Испиљене ларве пролазе кроз пет развојних стадијума. Преласком из једног у други стадијум ларве мењају величину и боју. Штете праве и ларве и одрасли, који усни апарат за бодење и сисање убуше у покожицу и исисавају садржај плода, и истовремено у њега убацују течност која му мења укус. Најзначајније штете су у време зрења плодова. На њима се, због течности коју станица убаци, мења боја покожице, постају горки и губе тржишну вредност.
У циљу сузбијања штеточине могу се применити механичке, хемијске и биолошке мере. На мањим површинама постављају се ловне клопке – посуде с водом или се стенице ручно сакупљају. У нашој земљи нема регистрованих инсектицида за сузбијање ове штеточине, али добрим су се показали инсектициди из групе пиретроида, који се ретко користе јер не штеде корисне инсекте. Будући да је јачина напада највећа у време зрења плодова, то је примена инсектицида због немогућности поштовања каренце често немогућа. Једна од алтернатива је њихово сузбијање на ивицама парцела или местима где се оне скупљају. У неким земљама се ради биолошка контрола паразитом ларви и одраслих јединки – Trichopoda pennipes, као и паразитом јаја – Trissolcus basalis
Како спречити голобрст златице
Кромпирова златица (Leptinotarsa decemlineata) редовно је присутна у свим реонима гајења кромпира. Најштетније су ларве, али и одрасле златне бубе знају да направе велику штету. Када је бројност велика, златица се интензивно храни и за кратко време може да направи голобрст. Посебно је опасно ако се то деси на почетку вегетације, и тада је формирање кртола озбиљно угрожено. Кромпирова златица има две или три генерације годишње. Презимљује одрастао инсект у земљишту, на дубини 20 до 25цм. У пролеће, када температура достигне 15 степени, имаго излази из земљишта и почиње да се храни листовима младих биљака. Убрзо женка на наличје листа полаже јаја у групицама, и из њих се за кратко време пиле ларве које одмах почињу да се хране младим, сочним листовима.
Најефикаснија заштита је сузбијање кромпирове златице када је у најосетљивијем периоду, односно у првој и другој фази развоја ларви. Када преовлађују млађи ларвени стадијуми у заштити се користе Гестикал 240 СЦ или Алверде 240 СЦ, док се ларве четвртог развојног стадијума и одрасле златице сузбијају Конфидором 200СЛ, Калипсом 480 СЦ, или Конфидором VG-70.
