Последњих година повртарима који гаје парадајз, посебно у пластеницима где су и улагања већа него у производњи на отвореном пољу, сићушни инсект познат као мољац парадајза, стручно Tuta absoluta, постао је права мора. Овај лептирић сам по себи није штетан, али има халаво потомство – ларве, које за кратко време могу да униште комплетну производњу парадајза и обезвреде сва улагања.
Пише: Светлана Мујановић
Овај „прождрљивац“ се изузетно добро прилагодио нашим климатским условима и успева да презими као јаје, лутка или имаго – одрасли лептирић. Може имати и до 12 генерација годишње. Штету праве ларве на свим надземним деловима биљке. На листовима, између лица и наличја прави ходнике, а може се убушивати и у стабло. Највеће штете ипак прави на плодовима парадајза, на којима буши ходнике, и такви немају тржишну вредност. Једна женка може да положи 40 до 250 јаја, а осим парадајза, штете прави и на кромпиру, паприци и плавом патлиџану.
Тута задаје муке и повртарима у околини Новог Пазара који парадајз гаје у пластеницима. Дипломирана инжењерка Светлана Сучевић из овдашњег ПСС-а већ годинама, заједно с повртарима, бије битке против овог напасника.
Искуство је показало да су у овом случају инсектициди, ако се користе сами, без комбинације са другим мерама заштите, због скривеног начина живота инсекта – неефикасни. Зато инжењерка Сучевић препоручује да се у заштити од ове штеточине комбинују све расположиве мере. Уз инсектициде, важна је превентива: агротехничке мере које на прво место стављају плодосмену, механичке мере које подразумевају постављање инсектицидних мрежа на све отворе за вентилацију и улазе, уништавање заражених биљних делова – листова и плодова с минама и ларвама, сузбијање корова у пластенику и око њега.
Ефикасна допуна су и биолошке мере заштите, које подразумевају праћење штеточине помоћу феромонских клопки, како би се открили први лептирићи, пратила њихова бројност и истовремено изловљавали. Корисне су и водене клопке за масовно изловљавање одраслих мољаца и коришћење природних непријатеља, познатих као паразитоиди јаја. Хемијске препарате могли би да замене инсектициди биолошког порекла, у којима је „активна материја“ неки предатор. На нашем тржишту постоји комерцијални биолошки препарат под називом Mirical, у којем се налазе предаторске стенице. Уколико се у пластенику налазе природни непријатељи, посебно се мора водити рачуна о избору инсектицида, како се не би уништила њихова популација.
– Тек уколико све ове мере не дају задовољавајуће резултате, у програм заштите морају се уврстити и хемијски инсектициди – указује овај стручњак. – То су инсектициди на бази хлорантранилипрол у количини 0,175 – 0,2 л/ха чија је каренца један дан, затим комбинација а.м. хлорантранилипрол + абамектин у концентрацији 0,08 – 0,1% (каренца три дана), а.м. хлорантранилипрол + ламбда цихалотрин у количини 0,4 л/ха(каренца три дана), а.м. индоксикарб у количини 0,17 – 0,25 л/ха (каренца три дана), а приликом спровођења хемијских мера заштите ваља поштовати каренцу.
