Често је питање међу воћарима може ли се зими калемити, ако може шта може и којом техником. Одговоре на та питања за Добро јутро, дао је Мирослав Шарац, калемар за кога они који га знају кажу да је чудотворац у очувању наших старих сорти воћа.
– Зима је период када биљке мирују и такође период врло неповољан за калемљење воћа, ако говорио калемљењу на отвореном терену. Калемови пре него што дође до пријема, пре него што дође до калусирања не подносе минус. Не подносе ниске температуре и мразеве. Зато се воће калеми, грубо речено, два пута годишње. Пред пролеће када су ти минуси веома слаби или у зениту лета. Од половине фебруара до половине марта или период од почетка јула до краја августа – рекао је Шарац, наглашавајући да постоје пролећне и летње технике калемљења.
– Зависно од тога постоје пролећне технике калемљења и летње технике. Пролеће, пак, можемо да имитирамо у вештачким условима ако у току мировања биљака на ишчупану подлогу калемимо племку која је, такође, у стању мировања. То може да се ради током зиме и то је калемљење из руке – калемљење из руке може само у затвореној просторији у којој температура не пада у минус.
– Дакле у затвореној просторији, где нема мразева и минуса можемо преко зиме да калемимо воће ако имамо ишчупану подлогу, или ако имамо посађену подлогу у саксији, искључиво техником прост спој, коси рез и варијетет те технике енглески спој. За тако нешто морамо да имамо подлогу и племку прилично исте дебљине, јер оно што је веома важно је да се ткива која су испод коре подударају и да се споје на што је већој површини – како би се то испунило потребно је знати како направити рез на подлози.
– Под оштрим углом засецамо подлогу, засецамо племку оштрим наменским алатом, који ми у Срему зовемо калемачица, то спајамо или гумицом за калемљење или, што је много боље – стреч фолијом за калемљење. Та племка која је два-три центиметра дугачка и има два, евентуално три пупуљка, она има горе пресек који смо ту скратили маказама, тај пресек се намаже калемарским воском и тај цео калем се стави у влажан песак, може и влажну пиљевину и ту борави до пролећа – до пролећа и времена за садњу калема, могуће је да крену избоји из подлоге које, по речима калемара, треба скинути..
– У међувремену могуће је да крену избоји из подлоге и ако их уочимо скинемо их, јер нама треба из племки да крене нови живот а не из подлоге. Калем борави у том песку и прохладној просторији док не буде време за садњу, а то је на самом почетку пролећа када прођу мразеви – могуће је по Шарцу радити и чип окулацију, али у топлој просторији.
– Евентуално, уколико имамо подлогу посађену у саксију, имамо топлу просторију и та подлога крене са вегетацијом у току зиме, можемо да калемимо летњом техником чип окулацијом или само окулацијом. Али то је мало компликованије јер мора да се води рачуна, подлога мора стално да се залива и да се пази да не осети сушу током целе вегетације – рекао је Мирослав Шарац за Добро јутро.
Која племка иде на коју подлогу
– Глог, на пример, није одговарајућа подлога за калемљење јабучастог воћа. Он је подлога искључиво за мушмулу. Ништа друго није препоручљиво калемити на глог јер су крушка, јабука и дуња, далеко бујније него што је глог. Мушмула кад се калеми на глог траје јако дуго. За јабуку је подлога дивља јабука или подлоге са ознаком М, за крушку дивља крушка, за дуњу сејанац дуње или вегетативни изданак дуње – објаснио је Шарац.
Текст: Зорица Драгојевић
Фото: Мирослав Шарац
