Nadaleko su poznata vina, rakije i likeri od višanja koje potpisuje poljoprivredno gazdinstvo “Olivera” ispred koga se nalazi Bela Saulić. Ovo gazdinstvo u Bajmoku postoji već petnaest godina a porodica pravi vino poslednjih pet godina.
– Mi imamo naš zasad voćaka, jednu vrstu višanja sorte erdi. Do pre pet godina bilo je za izvoz u Rusiju, a onda je izvoz stao. Vratili su nam tonu ipo višanja i stajale su mesec ipo dana po hladnjačama. Nismo znali šta da radimo. Tada nas je muka naterala da krenemo sa ovim poslom. Jednostavno, bilo nam je žao da bacimo tonu i po višanja. Napravili smo od toga vino, koje smo malo prodavali, a malo podelili prijateljima. Pošto je bila potražnja od kupaca za našim vinom, krenuli smo sa proizvodnjom istog – priča Bela Saulić.
U početku su vino punili u plastične flaše, a kasnije ga i brendirali. Učestvovali su na raznim Međunarodnim manifestacijama gde su osvajali priznanja i medalje. Ove godine su osvojili Znatnu medalju na Novosadskom sajmu.
– Nasledili smo salaš i njivu od moje pokojne majke koja se zvala Olivera. Tako smo preduzeću dali ime Olivera, u pomen mojoj majci. Imamo dosta zemlje gde smo zasadili voćnjak. Kada smo počeli, deca su imala želju da daju ime baš po baki Oliveri, jer su je puno voleli kao i ona njih. Na tom salašu imamo i jednu staru krušku iz 1903. godine, koja je posađena kada je moj deda išao u vojsku. Opstala je i 700 kilograma je rodila prošle godine. To je ogromna brojka. Nikada nije prskana, a koja je sorta – to niko ne zna. Probali smo da je kalemimo, ali nije nam uspelo za sada – otkriva Bela.
Njihove mušterije posebno ističu liker od višanja.
– Pravimo ga od vina i rakije od višnje, a radimo specifično. Uzmemo višnje i stavimo ih u rakiju od višanja, a kasnije dodamo i vino. To ostavimo 40 dana i kada odstoji, onda ga flaširamo. Kod nas nema nikakvog konzervansa, odnosno u našim proizvodima nema nikakve hemije. Radimo polako i imamo dugu fermentaciju vina bez konzervansa, kvasaca i aditiva. Jednostavno, 100 odsto prirodno. Mi kompletno radimo od berbe, pakovanja i prodavanja.
Bela ističe da vino rade na sličan sistem kao i vino od grožđa.
– Iscedi se sok iz višnje i onda se stavi u podrum. Imamo stari vinski podrum u koji smo stavili klimu i spustili temperaturu na početnu 15 do 16 stepeni Celzijusa. To je početna faza vrenja i tako ga držimo nekih četrdesetak dana, kada on vrši fermentaciju. Ima kada je potrebno i više. Kada se to završi onda se prelije u drugu posudu. Fermentacija mora da ide pola. To je starinski način pripreme koji mi i dalje primenjujemo – ističe naš sagovornik.
Kaže da je najteže napraviti vino.
– Mnogi su pokušali i nisu uspeli, ali napominjem jako je bitna fermentacija, jer moraš biti strpljiv. To traje dugo i polako. Tako da mi imamo vina od prošle godine i tako pravimo rezerve. Pre mesec dana smo napravili nešto novo, ali to neće biti gotovo za tri meseca. Treba mu proces. Inače, ni vino, ni rakija, nemaju rok trajanja. Ona vina koja imaju rok trajanja su puna hemije – zaključuje Bela.
Prva vina koja su napravili stavili su u plastične flaše i postavili na gornju policu u kuhinji, da bi videli dokle će trajati.
– To je kao da smo ga juče pravili, a ne pre pet godina. I kompote smo hteli da radimo od višanja, ali onda smo pomislili da neće biti interesantno jer to svaka domaćica pravi, a ovo što mi radimo ne može svako. Planiramo da napravimo neku salu za degustaciju i da se od ove godine nađemo na turističkoj mapi Srbije – otkriva Saulić.
Tekst i foto: Dijana Maksimović
