Постоје писани докази да је мушмула гајена још пре две хиљаде година. У њеним плодовима уживали су древни Грци, а стари Римљани посветили су је богу Сатурну. Била је популарно воће бројних цивилизација. Красила је баште и вртове краљева и богате аристократије. Чак је и Шекспир, у најпознатијој љубавној причи о Ромеу и Јулији, место нашао за – мушмулу.
Данас је многи запостављају и најчешће је воћка ћошкова и окрајака башти. Због семенки у плодовима, многи их нерадо користе.
Компот од полузрелих плодова
Састојци: килограм мушмула, 200 грама меда, сок од једног лимуна, ванилина шипка, рум.
Припрема: полузреле мушмуле опрати, ољуштити и исећи на половину или четвртину, а потом посути соком од лимуна и 15 минута оставити да стоји. Прелити хладном водом и масу ставити да се кува пет до седам минута. Додати мед, ванилу и кувати још пет минута. Врућ компот сипати у стерилисане тегле (не напунити их скроз до врха), залити кашичицом рума и затворити херметичким затварачима или дуплим целофаном. Тегле спустити у проврелу воду и кувати још 15 минута, а потом увити у дебљу тканину и оставити до наредног дана. До употребе чува се на хладном месту.
Ружа са Кавказа
Сматра се да мушмула потиче са Кавказа. Припадница је фамилије ружа. У народу је позната под именом дивља крушкица. За плодове различитих боја, од зеленкастосмеђе, тамносмеђе или чоколадносмеђе, љубитељи овог воћа кажу да су златни дар позне јесени. Беру се у време кад друге воћне врсте почињу да улазе у зимски сан.
Богати су разним минералним материјама, пектинима, угљеним хидратима, органским киселинама, витамином Ц… Благотворно делују на људски организам. Одмах након конзумирања подижу енергију и смањују умор. Не треба занемарити ни њихову лековитост. Вековима су коришћени за решавање различитих пробавних сметњи јер поспешују рад црева. Делују и као благи лаксатив. Такође, ово је воће богато и беланчевинама, воћним киселинама, али и пектином, који помаже у снижавању ниова холестерола.
Нутриционисти наводе да мушмула побољшава крвну слику, те чисти јетру и бубреге. Многи је и данас употребљавају када им крваре десни, имају херпес или афте у усној дупљи. Ова заборављена воћна врста може послужити и као украсна биљка која је декоративна и својим цветовима, листовима и плодовима ствара угодан амбијент у дворишту, башти или на окућници.
Чај против дијареје
Састојци: једна кашика уситњених свежих зелених мушмула, два децилитра воде.
Припрема: загрејати воду до кључања и њоме прелити уситњене мушмуле. Поклопити и оставити око сат времена да одстоји, а потом процедити.
Употреба: за заустављање дијареје пију се две до три шољице чаја дневно. У случају крварења зубног меса више пута дневно овим чајем испирати усну шупљину.
Мраз поправља укус
Мушмуле су најукусније у време када листови опадну са стабла и након првих мразева. Тада ови плодови постају мекани, слађи и укуснији, а њихова унутрашњост претвара се у браонкасту кашу. Свеже убрани су опори, тврди и кисели, док им је месо бледосиво или зеленкасто, те још нису за јело.
Иако се углавном конзумира свеже, што нутриционисти истичу као најкорисније за организам, од овог воћа могу се направити разне посластице – мармелада, ликер, ракија, али и сир. Укус смеђих плодова одлично се слаже са путером, циметом, каранфилићем, слатком павлаком, лимуном, сувим грожђем и вином. Пропржени на путеру, са додатком каранфилића, одличан су дезерт у јесењим данима. Осушени листови мушмуле, сакупљени у време цветања, користе се за справљање чаја који се у народној медицини описује као делотворно средство за испирање грла, лечење запаљења десни и уста. Лишће и кора, такође, имају корисну страну – дају лепу мрку и жуту боју тканинама.
Плод мушмуле садржи крупне семенке, па је најједноставније да се једе тако што се пресече напола и кашичицом извади месо из њега. Овде је потребан опрез – не треба претеривати са конзумирањем свежих мушмула. У већој количини теже су за варење и могу да доведу до дијареје. Плодове које је захватила плесан треба одбацити.
С. Малиновић
Добро јутро број 559 – Новембар 2018.
