Крађа усева на њивама, али и имовине по селима у Војводини, поприма размере епидемије. Њиве у северној покрајини, на милион хектара, поверене су пољочуварској служби, а крадљивци често нису ни свесни размере причињене штете.
Михаљ Косо готово пуну деценију бави се повртарском производњом, а годишње произведе и до тридесет тона купуса, кромпира и белог лука.
У близини његових њива пролази канал са водом па је успоставио заливни систем, али ових дана му је украдена пумпа за заливање.
„Пумпа је са ваздушним мотором високог притиска заједно са ауто-приколицом, ја сада та средства немам. Та пумпа је у вредности две и по до три хиљаде евра која вуче велики капацитет воде за кратко време, велику површину наводњавам“, каже Михаљ Косо из Житишта.
Велике проблем са крађом имају и на рибњацима широм Војводине, водене површине су велике обрасле у шибље па је готово немогуће сачувати рибу.
„На нашем рибњаку се годишње произведе око двадесетак тона рибе, што конзумне што млађи једногодишње и двогодишње, мислим да би те цифре биле много веће да немамо проблема са крађом али очигледно их имамо“, каже Ђорђе Вуковић, технолог на рибњаку Банатски Двор.
Око 2013. године на снази је закон о приватном обезбеђењу које регулише послове заштите, у склопу те службе ради пољочуварска служба.
„Највеће проблем имамо са скидањем усева. Готови пољопривредни производи који се налазе на њивама су највећа мета лопова. Имамо проблем са шумским крађама, сечом шума, што код нас у Војводини није толико изражено с обзиром да их немамо пуно, али све је на мети крађе“, каже Александар Лакатуш, шеф пољочуварске службе у Житишту.
Са друге стране, велики проблем је узурпација државне земље.
Посебно забрињава то што починиоци кривичних дела и после одслужене казне чине исте ствари, па оштећени сматрају да им се изричу преблаге казне.
Извор: РТС
Фото: Pixabay
