По традицији, и ове године средина јануара била је у знаку повртара. Намерно или случајно, 14. фебруара на Дан заљубљених, на Новосадском сајму одржано је 21. Саветовање повртара под мотом – Савремена производња поврћа, а у организацији Војвођанског друштва повртара и Академијског одбора за село Српске академије наука и уметности. Како се и очекивало, по прилично пријатном дану за ово доба године, у Новом Саду су се окупили повртари из читавог региона, представници удружења, задруга. Уз њих, на овом скупу су своје производе и понуде изложиле многобројне фирме чија је делатност ослоњена на повртарство, а уприличена је и својеврсна изложба поврћа.
Скуп је отворио др Жарко Илин, професор повртарства на новосадском Пољопривредном факултету, с ни мало охрабрујућом чињеницим да смо у ову производну годину ушли с дефицитом влаге. Како је рекао, ако се такво време настави, повртари ће бити принуђени да већ у марту наводњавају усеве. Теме су биле разнолике, а највише се разговарало на тему мера аграрне политике.
Младен Петковић из Покрајинског секретаријата за пољопривреду повртаре је подсетио на то да су већ почетком године ова, а и друге покрајинске институције, расписале многобројне конкурсе за подстицај развоја пољопривреде – за набавку механизације, пластеника, система за наводњавање, опреме за заштиту од неповољних временских услова, за осавремењивање пчеларства, за унапређење органске производње… Посебне линије су, као и претходне године, отворене за младе пољопривреднике који су решили да остану на селу и тек почињу да се баве пољопривредом, такозвани старт-ап пројекти, као и за помоћ женама носиоцима регистрованих пољопривредних газдинстава. Важно је истаћи да су за све ове линије у овој години обезбеђена значајно већа средства, у односу на ранији период.
Радисав Јованов, председник Задружног савеза Војводине подсетио је присутне и уједно позвао, да се удруже како би лакше произвели и пласирали своје производе јер сваки повртар, без обзира на то колико му је имање, мали је за неко велико светско тржиште, када је у питању пласман робе. Зато су заживеле задруге које ће свима олакшати муку продаје производа и повраћај уложених средстава.
Разговарало се и о проузроковачима економски значајних болести разног поврћа, мерама заштите у условима када је пуно активних мaтерија изгубило дозволу за производњу препарата, новим формулацијама ђубрива и времену њихове примене, о раду Прогнозно извештајне службе Војводине… Било је речи и о електронском праћењу механизације, великој непознаници већини присутних.
Скуп је затворио pрофесор Илин темом „Избор земљишта, примена биостимулатора и потребе поврћа за водом“, а све се, попут карика у ланцу, надовезује на помоћ биљкама да остану виталне и здраве док се не синтетишу нови препарати с новим активним материјама који ће се користити у заштити од болести и штеточина.
С. Мујановић
