Пише: Биљана Ненковић
Кад почну праве летње врућине, најбоље је имати перголу. Она представља додатну „собу“ у дворишту и омиљено место за јутарње и поподневне кафе или вечерње испијање освежавајућих пића. Пергола је назив савременог доба, али то не значи да их раније није било. Наши стари су је називали вињага, јер је обично била обрасла виновом лозом.
Перголе или надстрешнице, један су од најатрактивнијих корисних детаља у великим двориштима. Не коштају много, а хладовина с пузавицама и пењачицама брзо се формира и већ у истој сезони добија се место за одмор после тешког радног дана. Оне су чест, такозвани, ренесансни елемент врта у Средоземљу, посебно у Италији. Али нема никаквог разлога да домаћини у Србији не украсе двориште надстрешницом, на којој ће расти пузавице по њиховој жељи.
– Пергола је вртна структура, која се најчешће користи за седење и опуштање. Састоји се од стубова и греда распоређених у решеткаст облик. Могу бити самосталне или да се једном страном наслањају на кућу. Некада се то звало трем. Њеном изградњом прави се фокусна тачка дворишта и зато треба бити пажљив код одабира места. Уколико је предњи део дворишта простран, најбоље је да се постави удесно или улево у односу на главну кућу, како не би заклањала главни улаз и визуелно реметила целину зграде. У задњем делу дворишта може да се наслања на кућу. У оба случаја то представља „собу“ на отвореном. Због тога се и каже да су најкориснији украс у двориштима – каже пејзажни архитекта, Галина Ројевић.
Овај дворишни елемент је одлично решење за заштиту од сунца или простор који ће бити украшен биљкама по избору домаћина. Осим мирисних биљака, пергола може бити украшена и баштенским осветљењем. Она тако постаје место на коме се ужива, чак и када време напољу није сунчано. Ако је покривена чврстим кровом, у њој се може уживати у зимском јутру или по кишном дану.
