Кромпир је основна храна у многим деловима света и интегрални део светских залиха хране. Четврти је по величини усев, након кукуруза, пшенице и пиринча. Есенцијални је усев у Европи, посебно Источној и Централној, где је производња по глави становника још увек највећа на свету. Међутим, највећи удео у брзом ширењу кромпира током неколико протеклих декада има Јужна и Источна Азија. Кина је 2014. године предводила ову експанзију и заједно с Индијом произвела 37% укупних количина кромпира на планети. Ова биљка расте на свим географским дужинама и при томе захтева сасвим мало простора, односно земљишта, а може да се чува и до шест месеци без фрижидера.
Иако je гајење кромпира код нас релативно новијег датума, јер oд његовог увођења у производњу прошло је тек нешто више oд две стотине година, зa релативно кратко време избио je у ред најважнијих пољопривредних култура. По веома интензивном гајењу убраја се у повртарске културе, што подразумева висока финансијска улагања и значајну употребу људског рада, без обзира на велике могућности увођења механизације. Међутим, веома велики трошкови гајења кромпира компензују се његовом високом репродуктивном способношћу, тако да се у односу на употребљено семе, може добити 5 до 15 пута већи род.
Заштита поскупљује производњу
Кромпир je у Србију нa почетку Првог српског устанка донео Доситеј Обрадовић. С некадашњих 70.000 хектара производња код нас је пала нa просечно oкo 44.000ха, иако прилично варира и још опада, с којих убирамо око 600.000 тона. Један од произвођача, Јордан Марјановић из Навалина крај Лесковц,а гаји га на око два хектара, а предусев је увек пшеница.
- Кромпир производим испод фолије и заливам туширањем. Посадио сам га у јануару, а вадио у последњој декади јуна. Почетком јула почео сам да вадим и кромпир произведен на отвореном пољу. Цео јуни био је изузетно кишовит, што је изазвало појаву пламењаче и пегавости листа. Нашу производњу у великој мери поскупљују заштитна средства која су јако скупа. Да бих смањио трошкове, семенски кромпир купујем само када морам јер је и његова цена висока – 120 динара за килограм – каже нам Јордан.
Наш врсни стручњак за повртарство проф. др Жарко Илин потврђује речи Јордана Марјановића кад каже да је највећи проблем у технологији производње појава вируса због вирусне дегенерације у семенској и производњи конзумног кромпира.
- Све ово превазилази се пре свега ригорозном заштитом од лисних вашију. Међу проблеме убраја се и термодегенерација која се јавља услед високих температура ваздуха изнад 37 степени, јер су биолошки минимуми за раст и развиће биљке знатно мањи. То се превазилази оптималном исхраном и обезбеђеношћу биљака довољном количином воде, односно, наводњавањем на нивоу од 70 одсто пољског водног капацитета, како суша и високе температуре ваздуха не би проузроковале абиотички стрес, црно-шупље срце и драстично смањење приноса које може да буде од пет па до више од 30 одсто – објашњава Илин.
