Насловна ТЕМЕ ВИНОГРАД Најлепше сорте грожђа у нас

Најлепше сорте грожђа у нас

710

Никола Милојевић, по образовању струковни инжењер – специјалиста воћарства и виноградарства, каже да су стоне сорте грожђа тако селектоване да их има током целе године, од јула до октобра, док винске стижу касније, углавном у септембру и октобру.

– Кардинал је одавно позната сорта, која је код нас међу најпродаванијим сортама. То је класично црно грожђе. Популарно је јер је укусно, има најлепши однос киселина и шећера, лепу арому и крупне гроздове. Има ману да, ако током лета има доста кише, зна да пуца, па га виноградари избегавају. Зато се сада шире новије сорте које су отпорније на пуцање, као што су блек меџик или стражевски – истиче Милојевић. Наводи нам и особине најчешћих раних сорти:

Кардинал је пореклом из Америке. Сазрева средином августа. Има веома крупне гроздове, често и до 600 грама. Бобице су врло крупне, округле, а боја покожице варира од љубичасте до тамне. Плод је пријатног укуса и неутралног мириса. Захтева кратко или мешовито орезивање. Принос варира од 20.000 до 25.000 кг/ха. Кардинал је веома осетљив на пламењачу, док је средње осетљив на пепелницу и сиву плесан.

Блек меџик је сорта, створена у Молдавији, која сазрева средином августа. Грозд је средње величине, просечне тежине скоро 600 грама. Форма конично пирамидална, понекад крилат, растресит, са дебелом петељком, средње дугачак, зелен, полудрвенаст. Зрно је средње до велико. Кожица плавоцрна, укус је неутралан, једна до две семенке по бобици.

Београдска рана је домаћа, аутохтона стона сорта винове лозе која зри средином јула и u првој половини августа. Настала је укрштањем сорти афуз али и бувије. Има бујан чокот. Бобице су средње величине, округласте, покожице жутозелене боје. Грозд је велики, ваљкасто-купастог облика. Маса грозда варира од 200 до 300 грама. Веома је приносна сорта, а принос варира од 20.000 до 25.000 кг/ха.

Резидба се изводи мешовито. Према гљивичним болестима је средње отпорна. Грожђе је неутралног укуса и пријатно је за јело.

Викторија је стона бела сорта, настала у Институту за хортикултурна истраживања у Румунији, укрштањем кардинала и сорте афус али. Сорта се брзо раширила у Румунији, након неког времена прихваћена је од многих виноградара у Грчкој, а популарна је и у Србији. Грозд је велики, пирамидалан, средње збијен, са средњом тежином око 600 до 700 грама. Зрно је крупно, цилиндрично-елиптично, боје зеленожуте. Укус је неутралан, а кожица средње дебљине, једнолично обојена, месо хрускаво, са две семенке. Период сазревања је средина августа.

Чабски бисер (Јулски мускат) рана је сорта која сазрева у јулу. Пореклом је из Мађарске. Грозд је мали, збијен и ваљкаст. Бобица је средње велика, зеленкастожуте боје, округласта, са танком кожицом. Месо је сочно, мускатног укуса. Родност је осредња, као и отпорност на болести. Грожђе је слатко и има врло фину арому. Вредност сорте је у раном дозревању.

Стоне сорте више коштају и мање се гаје

Краљица винограда је мађарска стона сорта винове лозе бујне вегетације, настала укрштањем сорти краљица Елизабета и чабски бисер. Грозд је велики, конусан, разгранат, масе од 150 до 400 грама, а понекад и до 2 килограма. Бобице су велике и јајолике. Кожица је доста дебела, прозирна, златножуте боје. Има мускатни укус. Родност је велика и редовна. Сазрева у првој половини августа.

Демир капија је веома рана стона сорта, створена у Радмиловцу, укрштањем сорти мускат отонел и краљица винограда. Бобице су средње величине или велике, округле са покожицом жутозелене боје. Грозд је средње величине или велик, од 120 до 290 грама. Приносна је сорта, а принос варира од 10.000 до 15.000 кг/ха. Резидба се изводи мешовито, лукови се остављају на 8 до 10 окаца, а кондири за замену на два окца. Према гљивичним болестима је средње отпорна. Грожђе је веома пријатно за јело, мускатног укуса. Сазрева средином јула.

Матилда је изврсна сорта за узгајање због ранијег сазревања и лепог изгледа грозда. Убраја се међу најбоље ране сорте без семенки. Клон је селекционисан за повећану плодност без осипања и велике родности. Кожица конзистентна, добро се одваја од петељке, добро подноси транспорт и конзервирање у хладњачи. Бобице су ситне до средње величине, дугуљасте, покожица дебела, зеленожуте боје. Грозд је крупан, око 700 грама. Бобица је крупна, округла до полудугуљаста, без семенки и хрскава. Изразито је жута, помало смеђа, фине мускатне ароме. Сазревање је средином августа.

Кармен је домаћа сорта добијена укрштањем молдове и кардинала. Дозрева средином августа. Бобице су крупне, уједначене величине, јајасте, тамноплаве, уједначене боје. Покожица је средње дебљине. Сок је безбојан, месо је средње чврсто, неутралног укуса, киселкасто-слатко, без посебног мириса. Семенке не сметају при јелу. Сорта плени лепотом и богатством гроздова. Кармен је стона сорта велике бујности и велике и редовне родности. Осетљива је на пламењачу, а на пепелницу је средње осетљива. Препоручује се кратка резидба.

Мишел је пореклом из централне Италије, из града Велетри. Грозд је велики, цилиндричан и пирамидалан, доста растресит, средње тежине 700 грама. Зрно је доста велико, овално или пљоснато. Сорта је средње отпорна. Покожица ове сорте је црно-љубичасте боје. Месо плода је сочно. Укус је сладак, неутралан, без посебно изражене ароме. Период сазревања је крајем августа.

Никола Милојевић наводи да се лозни калемови стоних сорти код нас не купују за плантаже, већ за окућнице.

– Грожђе стоних сорти се углавном увози из Македоније и Грчке. Стоне сорте захтевају више улагања него винске. Код стоних сорти мора се пажљивије поступати приликом бербе, паковања у гајбице, одвајања трулог зрна, а тај посао не прати цену. Тако је гајење стоних сорти мало застало код нас и калемови се раде углавном за окућнице, за мини винограде и викендице – истиче наш саговорник.

Јелена Лукић