Уз мало труда, свако може да узгаја воће у башти, дворишту или на окућници. Постоји много начина да и та мала површина обезбеди добар род, али и понуди лепо окружење и пријатан амбијент. Најслађе је воће које сами произведемо, а несумљиво и најукусније, посебно што се једе са гране и не стоји у складиштима и продавницама. Да ли ће то бити јабука, крушка, бресква, кајсија или неко друго воће зависи од нас самих. У обзир се морају узети и услови гајења, јер не може свака врста свуда подједнако да успева и да добро рађа.
Предност отпорнијим сортама
Приликом садње и на овој, мањој површини треба се придржавати одређених правила. Једно од њих је да, ако се определите за странооплодне врсте, морате одабрати сорте које се међусобно добро опрашују. Треба избегавати сорте које су осетљиве на болести и штеточине. Узгој отпорнијих је јефтинији и сигурнији.
Код јабука је могућност избора сорти велика. Постоје бројне комбинације боја плодова – од жуте и зелене до пурпурне, скоро љубичасте и црвене, али и времена зрења: од најранијих (средина јуна) до касних (новембар). Такође, у вашем воћњаку могу се комбиновати или смењивати сорте киселог, кисело-слатког до слатког укуса, различите текстуре и чврстоће плодова.
Поред стандардних и нових сорти, не треба занемарити ни оне старе, аутохтоне, које су некада рађале на скоро сваком имању. Такве су крстовача, бихорка шуматовка, батуленка, бојшанка, будимка, видовданка, крстовача, петровача… Посебно су декоративне сорте стубастог типа раста, које не захтевају потпору, рано пророде, а плодови се лако беру са земље. Могу се гајити у шпалиру, поред дворишних стаза или у саксијама на терасама.
Неодољиве сочне крушке
Не заборавите крушку, воће које је Хомер у “Одисеји” окарактерисао као дар богова, док су древни Кинези веровали да је, због дуговечности дрвета, она и симбол бесмртности. Као и бресква, добре резултате крушка даје у условима Фрушке горе. Сорте намењене гајењу на окућницама морају да испуне неколико веома битних захтева. Неки од њих су слаба до умерена бујност, релативно касно цветање, добро заметање плодова, рано ступање у родност, отпорност према мразевима, суши и топлим ветровима, нарочито за време цветања и бербе. Посебну пажњу треба посветити отпорности према проузроковачима болести и штеточинама. То се нарочито односи на проузроковача бактериозне пламењаче воћака (Erwinia amylovora), као и на штеточине попут крушкине буве, крваве ваши и прегљеве.
Стандардни сортимент крушке обухвата већи број сорти различитог порекла. Неке од њих, попут вилијамовке, красанке и фетелове датирају још из 18. и 19. века, али њихов квалитет још увек није надмашен новим сортама. Јунска лепотица једна је од омиљених сорти узгајивача, захваљујући најранијем времену зрења, али и слабијој осетљивости на бактериозну пламењачу коју избегава услед ранијег цветања. Њена примена на окућницама оправдана је и средњом бујношћу круне када је калемљена на дуњу. Конферанс је одлична стона сорта крушке која се такође може користити за справљање компота или алкохолних пића. Иако није отпорна на болести и штеточине, уз одговарајућу умерену заштиту, ова сорта има предности на окућницама, захваљујући делимичној самооплодности и партеногенези, када се плодови формирају без опрашивања и оплодње.
Стари сортименти крушке, захваљујући новим трендовима интегралне и органске производње, постају поново актуелни. Обухвата отпорне и толерантне сорте попут пшеничарке, јечменке, лубеничарке, караманке, туршијаре, такише и јерибасме.
Можда ће вас привући и азијске сорте крушке. Оне су обично округле, облика налик јабуци, мирисне, мање сочне, али уједно мањих димензија стабла, много отпорније на паразите и мање захтевне у погледу еколошких чинилаца. Плодови могу остати на петељци до краја новембра, дајући стаблу декоративност скоро до самог краја јесени. За ове крушке је карактеристично веома хрскаво месо, са доста сока и ароме која код појединих сорти може бити веома привлачна – мирисна као парфем, цветна, арома ораха, рума, брендија.
Егзотични чувари здравља
Није реткост да се у нашим крајевима нађе покоје стабло кивија, воће за које се каже да је природни извор витамина Ц. Не заборавита да посадите и мушке и женске биљке и да изаберете место заклоњено од хладноће и ветрова.
Понеки жбун ароније обезбедиће вам природни антибиотик. За ово воће треба бирати добро осунчана места, али толерише и полусенку. Најквалитетније плодове даје уколико јој се обезбеди пуно светлости и довољно влаге, јер због плитког, готово површинског кореновог система, није отпорна на сушу. У добрим условима, аронија врло брзо формира праву живицу, и може да буде прави украс дворишта.
Засадите и понеки жбун или шпалир малине, купине или рибизле. Њихове освежавајуће бобице разних боја биће вам прави избор воћа за вреле летње дане.
Уживање у бресквама, кајсијама, дуњама
Воће којем је тешко одолети јесу брескве. Без обзира на то да ли су црвене, наранџасте или жуте, сврставају се у веома укусне, здраве и хранљиве намирнице. Сортимент брескве један је од најдинамичнијих, те је тешко дати преглед свих водећих сорти. Атрактивне су, рецимо, патуљасте које јединственом формом круне могу да се уклопе у скоро сваки кутак окућнице.
Као део велике породице коштичавих врста кајсија је одувек била цењено воће. Ова златнонаранџаста лепотица богата је бројним хранљивим материјама, минералима, витаминима. Они које се определе да је саде не треба да забораве да је ограничавајући фактор управо измрзавање цветних пупољака ако наиђу позни пролећни мразеви. Због тога треба бирати самооплодне, касноцветајуће сорте које се још по могућности калеме високо у круну, те тако бивају мање захваћене приземним мразевима.
Осунчане делове окућнице изаберите за дуњу која је у прошлим временима красила ормане и мирисом оплемењивала домове. Вашој окућници ова врста даће и посебну декоративну вредност. Од јабучастог воћа интересантна је и јапанска дуња. Расте као бодљикави листопадни жбун, висине метар до метар и по, округласте форме, а популарност је стекла због својих, скоро седећих цветова, јарких боја. Листови јој у јесен не мењају боју, због чега ова врста може чинити интересантну комбинацију с аронијом. Одговара јој сунчани положај, а отпорна је на хладноћу, сушу и градске услове. Треба знати да је је осетљива на неке гљивичне и бактеријске болести.
Златни дар позне јесени
Повратак и масовније гајење на свим типовима окућница и башта заслужује и мушмула. Садили су је и користили припадници бројних цивилизација. Била је одувек уживање богатих и храна сиромашних древних Грка и старих Римљана. Овај златни дар позне јесени сазрева у време кад друге воћне врсте полако почињу да тону у зимски сан. Поред употребе као храна и лек, истиче се и декоративношћу свих делова. Мушмула је још и – отпорна на штеточине.
Шљива је одувек била верни пратилац наших сеоских домаћинстава. Поред стандардних сорти, на окућницама и мањим зеленим просторима све чешће се могу видети јапанске шљиве с масом плода 110-200g. Њихов плод је нарочито атрактиван због велике крупноће, лоптастог облика и интересантне покожице, чија боја варира од модроплаве до потпуно црвене.
Џанарика је скоро заборављена. Корисно је знати да постоје селекционисани генотипови крупнијих и квалитетнијих плодова, препоручени за органско гајење услед отпорности према болестима и штеточинама.
Сласни украси пролећа
Многима су трешње омиљено рано воће. У поређењу са другим воћним врстама гајење трешње је нешто лакше и једноставније. Ипак, постоје одређене специфичности, које треба знати.
Не заборавите да има доста самооплодних сорти, али је трешња генерално странооплодна врста. Да би опрашивање било успешно, потребни су опрашивачи с истим временом цветања, или да се време цветања преклапа у највећем делу. Стручњаци кажу да приликом одабира сорти које ће се гајити на окућници треба сагледати и одређене вегетативне карактеристике, будући да неке сорте природно формирају круну која се може уклопити у амбијент ваше баште, без значајне зелене или зреле резидбе – природно раширена круна код сорте Early Star до уско пирамидалне код сорте селест и готово стубасте код сорти сара и викторија.
Вишња, освежавајућа летња посластица, у погледу услова успевања није избирљива врста. Али, за високе и стабилне приносе и плод већег квалитета, свакако јој треба обезбедити лако, пропусно земљиште, богато органском материјом, као и редовно наводњавање и прихрану. Стандардни сортимент вишње обилује квалитетним сортама, али не постоје оне које се универзално гаје, него се обично везују за неки регион или државу.
С.М.
Добро јутро број 574 – Фебруар 2020.
