Пише: Биљана Ненковић
Ускрс је најстарији и најрадоснији хришћански празник. За хришћане представља победу живота над смрћу и њиме се слави Исусово васкрсење. Претходи му вишенедељни Велики пост и Велики петак, најтужнији хришћански празник, када је, према веровању, Христ преминуо, разапет на крсту. Домаћице тог дана фарбају јаја, а неке то чине дан пре или у суботу, како би шарена јаја била спремна за недељну свечану трпезу. Васкрс је покретан празник и ове године православни хришћани га прослављају 24. априла, а католички недељу дана раније, 17. априла. Празник прате бројни обичаји, чија је суштина очување живота, окупљање породице и молитва за здравље, спокој и срећу.
Велики Петак најтужнији дан у хришћанству
Велики петак је дан распећа Исуса Христа и уједно најтужнији дан за све вернике хришћанске вероисповести. На тај дан Исус се жртвовао за људски род, прихватајући на себе све његове грехе. Римски цар Понтије Пилат, уз речи да није нашао никакву кривицу Христову и да не може ни за шта да га осуди, предао је Христа Јудејима, који су га оптужили да се буни против Понтија Пилата и да себе проглашава за цара. Као казну одредили су да муче његово тело.
Овај догађај збио се уочи Пасхе, највећег јудејског празника, чији је обичај био да се један затвореник ослободи. Пилат је рекао народу да одлучи ко ће бити ослобођен, а ко осуђен – Христ или Варнава, а плебс је желео да се Варнава пусти на слободу. На питање шта да раде с Христом, народ је узвикивао:
„Распни га, распни га”
С венцем препуним трња око главе и тешким крстом на леђима Христ је прошао Улицом бола, у којој су га понижавали и мучили. Разапет је на брду Голгота изнад Јерусалима, на коме су била постављена три крста, један с Исусом и два с разбојницима. Чак и у тренуцима тешке патње и муке, Христ се помолио за људе говорећи да им Бог опрости, јер не знају шта чине. Богородица, апостол Јован и Марија Магдалена остали су поред Крста, на коме је издахнуо у највећим мукама. Тело је обавијено платном и однето у гробницу, уклесану у стени.
На Велики петак се не служи литургија. Строго се пости, једе само хлеб и пије вода. Тог дана се фарбају ускршња јаја, а прво, црвене боје, одваја се и остаје у кући, као чуваркућа, да штити породицу од недаћа током читаве године. Црвена боја симболизује невино проливену Христову крв, али је и симбол живота. У појединим крајевима Србије ово јаје се ујутру, на Васкрс, ставља у воду са босиљком, здравцем и дреном и њоме се умивају сви чланови породице, како би били здрави. Децу „помилују“ чуваркућом по образима, да буду здрава и румена.
Стара чуваркућа од прошлогодишњег празника баца се преко крова куће или се закопа у двориште, виноград или у поље, како би штитила од штеточина и града. Постоји и обичај да се црвено јаје баци у реку, како би вода однела сва зла и несреће које су пале на јаје у току протекле године. Верује се да је, ако је јаје остало непокварено, добро чувало укућане.
Васкрс – празник новог живота
За Ускрс се одржавају поноћне и јутарње литургије у свим православним храмовима, на којима се сви који су постили у Васкршњем посту могу причестити. Тиме започиње период мрса, након вишенедељног поста, који уједно представља најстрожи, од постојећа четири у хришћанској религији.
Након литургије људи се међусобно поздрављају речима „Христос васкрсе“, а отпоздрављају с „Ваистину васкрсе“, а такав начин поздрављања траје све до Спасовдана. По доласку из цркве, укућани се међусобно поздрављају, а након тога пали се свећа, узима кадионица и тамјан и кади се кућа уз молитву. Седа се за васкршњу трпезу, која је раскошна, богата и свечано постављена. За Ускрс се месе посебни хлебови. У источној Србији и неким деловима Војводине пеку се лепиње с плетеницама од теста и уметнутим целим јајетом – ковржањаком.
Празник траје три дана, па је обичај да се свих тих дана куца јајима. Шарена и занимљиво декорисана јаја нарочито су забавна за децу, а посебно још када настане надметање у томе ко има најјаче јаје. Јаја се куцају врхом о врх, а после шотку у шотку. Онај чије је јаје мање разбијено и ко победи, узима и туђе јаје за себе.
Обичај је да на први дан овог празника ручак почиње куцањем јајима, и то је храна којом се прво треба омрсити. Ко год да дође у госте, треба га даривати јајима и куцати се с њим. Уколико идете код некога, подразумева се да се понесу јаја за све укућане. Верује се да треба устати рано на Ускрс, умити се водом у којој је стајала чуваркућа.
Водени понедељак и Задушнице
Други дан празника зове се Побусани понедељак или Водени понедељак, јер млади момци поливају водом девојке. Обичај је да се тог дана посети гробље и на сваком гробу остави по једно црвено јаје. Гробове треба побусати бусењем зелене траве, а понегде се тај дан обележава и као Задушнице, уређују се гробови и пале свеће за покој душе.
Обичаји налажу и да за празник не треба заборавити сиромашне и убоге, којима се дарују јаја и храна. На овај дан ваља оставити и једно разбијено јаје у пољу, на ливади или у њиви како би била плодна, а ускршње јаје може дати и стоци да га поједе, како би до следећег Васкрса била здрава.
Обичаји су бројни, али овај празник суштински симболизује победу. Васкрс је највећи хришћански празник, јер суштина хришћанског учења означава Христово васкрснуће из мртвих, као победу вере и живота над смрћу. На Васкрс се скидају олтарске двери да би се показало да је Исус Христос, по црквеном учењу, ускрснућем победио смрт и отворио рајска врата.
По црквеном учењу, Исус је разапет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, а у недељу у зору, осетио се снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари који су чували гроб, у страху су попадали као мртви, а Исус је васкрсао. На Васкрс је, по веровању, прво Марија Магдалена видела Христа, а потом се он указао и ученицима.
На првом Васељенском сабору, у Никеји 325. године, одлучено је да се Ускрс свуда празнује истог дана, пошто се испуне три услова: после пролећне равнодневице, прве недеље после јеврејске Пасхе и после првог пуног месеца. Увек се везује само за недељу и може пасти у размаку од 35 дана: од 4. априла до 8. маја по старом, Јулијанском календару, односно од 22. марта до 25. априла по новом, Грегоријанском рачунању времена
Ускрс или Васкрс?
Ако сте у дилеми како се правилно изговара име празника, Ускрс или Васкрс, постоји објашњење. Вук Караџић, у свом “Рјечнику”, за главни назив овог празника је узео Васкрсеније, али помиње и друге називе – Васкрсење, Ускрс, Вазам, Велигдан. У његовој збирци пословица, у једној се среће први наведени назив, а у две Ускрс.
Изворни облици речи као што су васкрс, васкрсеније, васкрснути, васкрсе потичу из старог српког црквеног и књижевног језика. Ове речи у преводу означавају ускрснуће, односно, устајање из мртвих и поновно оживљавање. Такозвани српскословенски језик настао је у време када су Срби примили словенско богослужење и словенску писменост, током 10. века. Од тада па до првих деценија 15. века, Срби су поменуте речи изговарали с полугласом иза почетног “В”, а од 15. века па надаље полуглас је прешао у „а“ те се до данас изговара као Васкрс.
Од средине 18. века до данас рускословенски језик се употребљава у Српској православној цркви као званичан црквени језик. У том језику речи о којима говоримо изговарају се на руски начин, са “О” у првом слогу, Воскресеније, воскреснути, воскресе.
Реч Ускрс припада српском народном језику, у којем је у веома давно време почетно “У” добијено од старог почетног “В”. Према данашњем општеприхваћеном речнику Матице српске, најправилније би било рећи: “Христос васкрсе”! Поред тога исправно је и “Христос воскресе”. Свакако, потпуно је исправно и у духу нашег српског језика и православља честитати и Ускрс, као и Васкрс.
Цвети
На самом крају шесте недеље великог Васкршњег поста, прославља се свечани улазак Исуса Христа у Јерусалим. Овај празник назива се Цвети и увек пада у недељу. Празник је добио назив по цветној гранчици палме коју је Исус Христ носио у руци приликом овог свечаног догађаја. Постоји веровање да би баш на Цвети требало засадити лан и купус, јер ће тако род ових биљака бити бољи. На овај дан се појављује пун Месец, када, према веровању, ум и вештине људи постају далеко моћнији него иначе. Због тога би на Цвети требало започети неке послове и донети одлуке.
Читава Цветна недеља посвећена је природи, па су раније људи од понедељка до недеље китили једни друге копривом и врбом. Врба, осим као симбол великог празника Лазареве суботе, користи се како би деца била здравија, али и да би у породице стизало још принова. Што се тиче коприве, њу су породиље на Цвети стављале под јастук, да би “ожарила” и тако отерала женске демоне и сачувала бебе.
Страсна недеља
Недеља у којој пада Ускрс назива се Велика или Страсна недеља. Назив „страсна“ долази од старословенског „страст“, што значи страдање, туга. У току Ускршње недеље Царска врата на олтару у православним храмовима се не затварају. У Русији, свако је могао на Ускрс да приђе звонику и да звони. Звук звона симболизује глас Божји и сматрало се да је, докле се чује удар звона, дотле и граница до које може доћи свако зло усмерено на људе.
Врбица – празник дечијих звончића
Лазарева субота или Врбица, празник је посвећен васкрсењу праведног Лазара из Витиније кога је, према предању, Исус Христос васкрсао из мртвих. Празник се прославља на дан када је Исус Христос васкрсао Лазара, четири дана после његове смрти. Како је васкрнуће видело много људи, вест о чуду Христовом проширила се на све стране. Лазар је потом живео још тридесет година као епископ на Кипру, проповедајући хришћанство. На надгробној плочи писало је “Христов пријатељ”.
На Лазареву суботу беру се младе врбове гране, које се освештавају у цркви и деле народу. Зато се овај празник зове и Врбица. Ово је дан дечје радости, јер је, према Јеванђељу, Христос, полазећи у Јерусалим, рекао: “Пустите децу к мени, јер таквих је царство небеско”. Обичај је да се деца, украшена звончићима и венчићима, лепо обуку, одакле и потиче изрека:
“Удесио се, као за Врбицу”
Некада су од куће до куће ишле лазарице и додоле, које су уз песму желеле дому и укућанима напредак и срећу. Данас се бере и цвеће које се не уноси у кућу, већ потопи у воду да преноћи, а ујутру се, на Цвети, укућани њоме умивају
Врбове гране симболизују палмине гране којима су хришћани поздрављали Спаситеља Исуса Христа на уласку у Јерусалим.
