С неких 230 хектара ова фабрика под ведрим небом испоручује сваке године преко седам милиона садница јабуке и крушке воћарима у Европи и Руској Федерацији, што је ставља у позицију не само највећег српског расадника, већ и међу првих пет расадничарских производњи воћа у целом свету.
Када је пре пет година Адрианус Вербек започео пилот пројекат формирања воћарског расадника у Кули, овдашња јавност је с подозрењем гледала на амбициозни план предузимљивог Холанђанина да на западу Бачке направи еденску башту, из које ће саднице, превасходно јабука и крушака, завршавати на тржиштима широм света. Овог пролећа, док је, сада већ двестотинак запосленика кулског „Севепланта“ ангажовано на садњи расада „златног делишеса“, сасвим је извесно да је Вербекова визија постала стварност.
– Само на овој парцели од 34 хектара план је да се посади око један милион расада, али с укупним површинама од неких 230 хектара тржишту испоручујемо преко седам милиона садница сваке године, што нас ставља у позицију не само највећег српског расадника, већ и међу првих пет расадничарских производњи воћа у целом свету – не без поноса наглашава Ненад Пурић, директор кулског „Севепланта“, док вредне руке радника и аутоматизована садилица полажу расад у брижљиво припремљену црницу атара на размеђу Куле и Врбаса. – На производњу једногодишњих и двогодишњих садница јабуке отпада неких 80 до 85 одсто наше производње, с тим да су најзаступљеније сорте златног и црвеног делишеса, гале, грени смита и ајдареда. Поред тога, ми смо и значајан произвођач садница крушке, међу којима доминирају вилијамс, конференс, сантамарија и кармен – објашњава Пурић, уз опаску да свега десет процената садница, произведених у Кули, заврши на домаћем тржишту, док остатак производње у подједнаким процентима заврши у рукама воћара Европске уније и на све захтевнијем тржишту Руске Федерације.
Сва земља узета у закуп
Захваљујући пословним резултатима, за разлику од великог дела домаћег аграра, у кулским гигантским расадницима немају проблема с радном снагом, у чијем се одабиру овде превасходно обраћа пажња на квалитет. Не само да су запослени очигледно задовољни зарадама, већ је и процес аутоматизације производње на далеко вишем степену него што је то српски просек, па се приликом садње расада користи садилица која је тако модификована да поред основне операције одмах полаже и црева за систем наводњавања „кап по кап“. Тако се оптималније искоришћавају бунари који се копају на сваких четири и по до пет хектара површина.
– Планови се односе пре свега на то да одржимо постојећу производњу, али и да проширимо складишне просторе у Кули. Како је сва земља коју користимо узета у закуп од физичких лица и задруга, од велике помоћи било би и проналажење модела по коме бисмо добили на коришћење још неких педесетак хектара пољопривредног земљишта у државном власништву, пошто мислим да већ наше постојање унапређује српско воћарство, како у погледу квалитета тако и квантитета ове врсте производње. Дакле, да се узму у обзир сви параметри, па и онај да је у овом предузећу запослено две стотине људи, за које се држави уредно измирују сви доприноси, на пун износ зарада. За тако нешто не би било потребно мењати постојећи Закон о пољопривредном земљишту, како би се ова површина изузела из лицитације и одредила јој се реална цена закупа – наглашава Ненад Пурић, директор највећег српског воћарског расадника „Севеплант“ у Кули.
Сертификоване саднице високе родности
Холандско знање, удружено с умећем кулских воћара, али и повољним климатским и педолошким условима овог краја, у коначници даје сертификоване саднице високе родности, па и поред повремених трзавица на релацији Србије и ЕУ, које знају да отежају извоз на ово захтевно тржиште, саднице из „Севеплантс“ проналазе купце и у земљама с технолошки далеко развијенијом воћарском производњом него што је наша.
– Овде, у Кули, имамо властити матичњак за производњу подлога који нам обезбеђује неких 800.000 стабљика подлоге, али како то не задовољава ни тренутне потребе, остатак ипак морамо да увозимо из Холандије, баш као што из ње долазе и калем гране свих наших сорти које спајамо енглеским калемом с основама – каже Пурић. – Тиме добијамо саднице, у случају оних двогодишњих, које у првој години у воћњаку дају 20 до 30 одсто пројектованог рода, док друге године воћари могу очекивати неких 60 до 70 одсто, да би у трећој години, дакле када стабло има пет година, оно дало свој пун род, што је у случају јабуке грени смит око 70 тона по хектару. Мада експлоатациони период зависи од много фактора, уз константну пуну примену агротехничких мера он се креће од 16 до 20 година, што у потпуности оправдава цену наше саднице.
М. Миљеновић
Добро јутро број 576 – Април 2020.
