Сазревање грожђа почиње појавом шарка на бобицама. У нашим условима то је обично крајем јула, а код неких сорти и у току августа.vi Бербу стоних сорти треба почети када је грожђе довољно зрело и има облик, крупноћу, боју, укус и мирис својствен сорти, леп изглед и очуван пепељак. То су особине које највише цене потрошачи.
Прате се и сортне особине
Од шарка, односно првих знакова сазревања, па све до бербе треба стално пратити изглед грожђа да би се одредило да ли задовољава сортне особине. Тако „краљица винограда“, чија прва пробирна берба углавном почиње средином августа, треба да има крупне, овалне жутобеле бобице посуте пепељком.
Пробирна берба, која се препоручује и за „кардинал“ у Војводини углавном почиње средином августа. За ову сорту постоје мишљења да по крупноћи и општем изгледу грожђа нема конкуренције међу сортама раног сазревања, због чега постиже добру цену на тржишту. Развија врло крупне бобице, црвенкастољубичасте, а у поодмаклом стању зрелости-љубичастоплаве. Иако је дебела, покожица се не осећа приликом јела, док је месо чврсто и хрскаво.
„Шасла“, позната као „племенка бела“ и „црвена“, одликује се средње крупним бобицама, танком, чврстом и прозирном зеленкастожутом покожицом, са сунчане стране златножуте боје. Код „црвене шасле“ боја варира од светлорозе преко црвене до љубичасте. У Војводини може да се једе већ крајем августа.
Као највећа вредност „мускат хамбурга“ наводи се одличан мускатни и хармоничан укус грожђа. Цени се и као винска сорта. Развија разгранат и растресит грозд, бобице не сазревају истовремено, па често у грозду, поред лепо обојених тамноплавих, буде и понека бобица црвене боје. Покожица је танка, али чврста.
За „афус-али“ се каже да је висококвалитетна сорта, у јужним виногорјима скоро без мане, док у северним подручјима њено ширење ограничавају позно сазревање и осетљивост на ниске температуре. Формира врло крупан грозд, велике, издужене од жућкастозелене до ћилибарножуте боје бобице. Покожица је дебела и чини целину са чврстим и хрскавим месом.
„Ласта“ се препознаје по средње крупним гроздовима, великим, издуженим, жутозеленим бобицама. Чврсто месо је хрскаво и срасло с покожицом. Има благо мускатан освежавајући укус.
„Италију“ многи сматрају врхунцем у селекцији стоних сорти. Сазрева врло позно, нешто после „афус-алија“. Има средње растресит грозд. Бобице су издужене, крупне, жуте, хрскаве, благе мускатне ароме. Уједначене су по величини и боји.
Корисна пробирна берба
Стоне сорте грожђа се беру у време када достигну максимум особина које потрошачи највише цене. То се постиже бербом у више наврата. Механички оштећено и грожђе нападнуто плеснима и штеточинама посебно се одваја. Берба не сме бити превише рана јер незрело грожђе има мање шећера, кисело је и непријатног укуса.
Бербу је најбоље обављати када је време суво и умерено топло, у јутарњим сатима, док грожђе још није превише загрејано. За бербу се користе посебне маказе које после пресецања петељке задржавају грозд тако да се он не прихвата руком. Уколико се користе ножеви, важно је да буду оштри и да се приликом одсецања грозд држи искључиво за петељку, а потом пажљиво прихвата и одлаже у плиће прихватне судове.
С. Малиновић
Добро јутро број 556 – Август 2018.
