Пиљевина од стругања дрва може бити корисна у пољопривреди, ако се на прави начин припреми пре изношења у башту. Ситни дрвни остаци побољшавају структуру земљишта, могу се користити за малчирање, али и закисељавају земљиште.
Пиљевина земљиште чини растреситијим, спречава формирање покорице и раст корова. Упија велику количину течности, а једина негативна особина је да приликом разградње узима азот из земље. Зато је потребно пиљевину припремити на прави начин, пре него што се изнесе у башту, како би се добили позитивни ефекти.
„У процесу разлагања пиљевина узима азот из земљишта, посебно она из четинара. Да се то не би догодило, треба је помешати са азотним ђубривима. Од природних извора азота то су коприва, свеже покошена трава и живинско или овчије ђубре“, каже Живојин Антић из Ћуприје, који се бави органском производњом поврћа.
Пиљевина се најчешће користи на парцелама са боровницама или зељем, јер они успевају на киселим земљиштима. У слабокисело и неутрално земљиште пиљевина се додаје, ако се пре тога помеша са пепелом, кречом, млевеном кредом или доломитним брашном.
Када се пиљевина помеша са пепелом и неким од азотних ђубрива, а затим одстоји две до три недеље у затвореној посуди, неће имати негативног утицаја на земљиште. Тако припремљена пиљевина може да послужи за малчирање јагода или белог лука. Ако се поспе у пролеће имаће улогу ђубрива. Слој малча од пиљевине, од око три центиметра, током лета спречиће испаравање влаге и раст корова.
Текст и фото: Биљана Ненковић
