„Адонис“ је данас највећи и најпознатији откупљивач и прерађивач лековитог биља у Србији, фирма овенчана бројним друштвеним признањима и сајамским златним медаљама, а почетак је чинила добра идеја, јака воља и способност његовог оснивача да употреби претходна знања искуства.
– Многе моје колеге су погрешиле, јер су од првих великих пара које су зарадили купили бесна кола или почели да граде луксузне куће, па су пропали – каже Станојевић.
У источној Србији, на падинама Ртња, изнад Сокобање, простире се царство лековитог биља у којем су последњих тридесет година главни јунаци Небојша Станојевић и његова породица, али и стотине берача и сакупљача. Чисти дарови природе овде се сецкају и суше, па потом пакују у препознатљиву амбалажу под именом „Адонис“. Од Небојше и његове породице чули смо поучну причу о томе како су успели.
– „Адонис“ има око 25 радника у сталном радном односу – прича нам алфа и омега ове фирме мр Небојша Станојевић из Сокобање. – Наш откуп лековитог биља достиже око 250 тона. Има ту на десетине самониклих врста с подручја углавном источне Србије, али и плантажно гајеног лековитог биља, које за нас узгајају пољопривредници у целој Србији и Војводини. Оно што не расте на нашем подручју увеземо, да бисмо имали што комплетнији асортиман. Имамо око 250 коопераната, претежно из околине Сокобање.
Свети Јован Биљобер
Манифестација Свети Јован Биљобер организује се од 1994. године првог викенда у јулу и окупља љубитеље природе и бераче самониклог биља из земље и иностранства. Они на планинама у околини Сокобање убирају узорке лековитих трава по којима је крај познат. Иницијатор и главни организатор ове манифестације од самог почетка је Небојша Станојевић и Удружење љубитеља лековитог биља „Др Јован Туцаков“.
Манифестација је покренута да окупи све који се баве откупом лековитог биља, како би на једном месту разменили искуства и знања. Најзанимљивије су радионице у природи и обиласци Врмжанског језера и обронци Озрена и Ртња. Уз стручна упутства водича и искусних берача сви заинтересовани посетиоци могу учити о биљкама, исте адекватно обележавати и сортирати у хербаријумима. На обронцима Ртња организује се и такмичење у плетењу ивањдањских венчића, квиз о познавању лековитог биља и такмичење у припреми посног пасуља.
У центру Сокобање, на завршници манифестације Свети Јован Биљобер додељују се Мајсторска писма берачима лековитог биља, одржава Биљна парада и бира принцеза Биљарица. Манифестацију прати и Сајам лековитог биља, меда и здраве хране у центру Сокобање.
Задовољни и купци, и добављачи
У Србији се производњом чајева бави око стотину произвођача, али су ретки они који заокруже производни циклус од откупа или узгајања лековитог биља до паковања. Сво лековито биље које откупи “Адонис” складишти, нешто пакује у своје чајеве, нешто прода продавницама здраве хране и биљним апотекама у ринфузи, а нешто другим фирмацеутским фирмама, као што је нпр. Апотекарска установа Београд и још неке које имају своје пакераје. Раде и мале количине, јер знају да неким биљним апотекама и продавницама здраве хране треба само 20 до 50 килограма, а то ће увек имати код Станојевића.
- Задовољни и купци и добављачи: то је оно по чему нас препознају – истиче наш саговорник. – Када откупимо то самоникло и гајено биље, а радимо с око 120 биљних врста, уситњавамо га у гранулацију коју захтева купац. Он може да каже да му треба, на пример, само лишће и цвет, да стабљике уопште нема, а ми ћемо припремити биље како клупац каже. Снабдевамо врло познате фирме из ове области, с некима радимо од самог почетка, значи већ тридесетак година. Из наше фирме ништа не излази а да није у облику чаја, било да су спаковани у филтер врећице, у чајне кашичице или као монокомпонентни чајеви у ринфузи.
„Адонис“ је данас, нема сумње, највећи и најпознатији откупљивач и прерађивач лековитог биља у Србији, фирма овенчана бројним друштвеним признањима и сајамским златним медаљама, а његов оснивач Небојша Станојевић велики је ентузијаста, едукатор берача биља и дугогодишњи председник Групације за лековито биље у Привредној комори Србије и председник Удружења љубитеља лековитог биља „Др Јован Туцаков“.
Храбри потези у тешком времену
– Почели смо практично од нуле, у једној малој, позајмљеној кућици испод ораха, која је била прво откупно место за лековито биље. Почели смо да откупљујемо од људи који су већ брали и нисам морао да их у томе обучавам. Радио сам пре тога годинама у једној друштвеној фирми која се бавила откупом и извозом лековитог биља, па сам схватио како то може да буде уносан посао, а када је та фирма престала с радом, регистровао сам „Адонис“. Било је то 1991. године, а „Адонис“ је регистрован и за фармацију: отворили смо апотеку, јер је моја супруга Радица фармацеут. Заједно смо почели, ми смо и дан-данас сувласници те фирме. Много смо и вредно радили – сећа се са сетом.
Додаје да су у почетку радили само откуп и даљу продају фирмама које су имале пакераје, онако непрерађено, у сламарицама, али брзо су схватили да морају да имају и прераду. Првих четири-пет година само су уситњавали биље на разне начине, углавном су то биле машине које су сами правили с радницима. Ширећи се, купили су неколико барака у омладинском насељу код стадиона у Сокобањи и ту сместили комерцијалу с прерадом. То су већ били бољи услови…
- Наишао је и период инфлације – памти Небојша – када смо остали, малтене, једини велики откупљивач биља у Србији. Имали смо храбрости и вештине да лековито биље извеземо, иако је земља била под санкцијама. Тако смо се и очеличили. Тих година се у посао укључио и наш син Ненад, агроном, који је од мене тада учио неке ствари о послу, али је дошло време да ја понешто учим и од њега. Он данас води целокупан посао у „Адонису“, ја сам званично у пензији, а сад нам је и трећа генерација Станојевића при крају факултета, унука је на трећој години фармације.
Питамо га о детаљима његовог необичног посла.
– То је добрим делом теренски рад, јер треба да се обиђу многа села, цела источна Србија. За то сам увек имао времена, јер радно време не постivuljskijоји. Реч је о сталном напору да се обучи што више берача лековитог биља. Због тога сам основао Удружење „Др Јован Туцаков“ и кроз то удружење сам годинама одржавао едукације за нове бераче по целој Србији.
Александар Дјивуљскиј
Добро јутро број 578 – Јун 2020.
