Борислав Вулетин је власник највеће фарме водених бивола у Србији, а са 130 грла, колико их има, на почетку је дугачког пута да кроз узгајање ове аутохтоне расе развије успешан бизнис. У овом тренутку, у Србији је то, међутим, и даље егзотика.
-Италијани од бивољег млека праве моцарелу или продају месо, они који су га јели кажу да има укус између јагњетине и телетине. Ову животињу је сада могуће видети и у Србији, али покретње посла по узору на Италијане је за нас је на нивоу егзотике, каже за Euronews Srbija Вулетин, власник једне такве фарме у близини Зрењанина.
Како објашњава, водени биволи су аутохтона раса која је на простор Балкана дошла заједно са Хунима који су имали намеру да освоје Рим. До Другог светског рата у Србији је бивола било пуно, а онда је товна стока преузела примат.
Међутим, сада се полако враћају, а на његовој фарми сада има чак 130 бивола. Вулетин додаје да је у ову животињу набавио сасвим случајно, како би му помогли да рашчисти терен око своје куће.
-Почело је са пар њих. Имали смо их пет, шест комада, а првобитно су набављени да помогну у рашчишћавању. Све је било зарасло, тсрка, грмље, шибље, није могло да се пролази. Онда су они полако, раскрчили терен и размножили се. Сада је већ један леп број, лепо је видети, каже Вулетин.
Додаје да их у Србији за сада и даље има јако мало, уколико се узме у обзир чињеница да су они преко 1.500 година на овим просторима.
-Дошли су овде пре Словена, можда смо ми њима једнако тако егзотични, каже Вулетин.
Иначе, његова фарма која броји око 130 грла је једна од фарми која је највећа такве врсте у Србији. Међутим он даље у разговору за Euronews Srbija објашнајва да они који узгајају ове врло издржљиве животиње кажу да немају добру економску рачуница за њихову експлоатацију, јер се ова животиња не третира другачије од осталих домаћих животиња.
-Код нас цене нису ништа посебно, крећу се на нивоу телади. Не видим неку разлику у цени јер не постоји ни неко тржиште, тешко је и наћи неког ко продаје, каже он и додаје да биволе са Балкана углавном купују Италијани, па их зато и нема много. Ови су овде за сада, каже, само занимљиви за туристе и љубитеље природе, па неке екстра зараде нема још увек.
-Нема неких конкретних планова још увек, размишљамо о евентуалној производњи меса и неким својим производима, сушено месо и не знам шта још. То крећемо лагано, са неком мини кланицом, али то ће да потраје јер су нам потребна велика улагања. Видећемо, нека се они размножавају, нека су живи и здрави, па лако ћемо даље, каже, а до тада, ове безбрижне животиње ће и даље уживати у животу који је готово идентичан оном који би имали да се налазе у свом природном, дивљем станишту.
Извор: Еuronews Srbija
