Пише: Светлана Мујановић
Кластер парадајз, доскора непознат нашим повртарима, а од недавно је постао тема у баштованским разговорима и анализама. Енглеска реч класте у дословном преводу значи грозд, мања група, скуп. Зато није тешко објаснити због чега је ова група новоселекционисаних парадајза добила такво име. Не припадају сви новоселекционисани парадајзи, а има их преко 10.000 сорти и хибрида, овој групи, а основна карактеристика је то што се не беру појединачни плодови, већ гроздови с плодовима који сазревају истовремено и уједначене су крупноће и обојености.
Још прошле године се у маркетима и на пијачним тезгама стидљиво гурао међу много крупнијим рођацима, јер плодови, њих пет до седам на грани, појединачно теже свега од 130 до 160 грама. Док је за наше баштоване то новина – мање од једног процента заступљен је на нашем тржишту и у производњи – у европским земљама кластери чине чак половину производње.
Мање берача, јефтинија берба
О овом, новом типу парадајза разговарали смо са др Жарком Илином, професором повртарства на Пољопривредном факултету у Новом Саду. Сазнали смо да је у овом типу створено више хибрида, економски су исплативи само када се гаје у баштама под кровом, а код нас су то махом пластеници, што виши то је боље, јер берба може да траје целе године.
– Карактеристика ових парадајза је да се беру у гроздовима, не појединачни плодови, што појефтињује производњу – указује професор Илин. – Биолошки цветови се оплоде истовремено, спроводни снопићи су тако изграђени да све плодове истовремено и уједначено снабдевају хранивима те они подједнако напредују, и тако за бербу буде спремна читава грана. Важна особина ове групе је то што плодови постижу црвену боју често и пре технолошке зрелости па је, већ од момента бербе, атрактиван за очи потрошача. Може дуго да стоји у амбалажи, у маркету, на камиону, где дозрева без великих губитака масе, а задржава чврсту покожицу као када је убран.
Велики избор кластер типова
Последњих година и на нашем тржишту може да се набави семе посебних хибрида парадајза у кластер типу и то с плодовима црвене и пинк боје покожице. Типови црвене боје покожице плода, а за производњу на земљишном супстрату, су “шах-мат”, “ферман”,”kessie”,” filinta”, “quantum”, “atabeef” и “avatar”. Пинк боје покожице, такође за производњу на земљишном супстрату, код нас се успешно могу производити “каранфил” и “pink wave”.
Кластер тип парадајза, намењен за производњу у хидропонима, је “xaverius” и “speedax”, док се у групи чери парадајза може набавити семе хибрида “mozia” (округлих плодова) и “zuccherino” (мини шљивар).
За повртаре, предност гајења кластер парадајза је у томе што је берба лакша уз мање радне снаге, појефтињује производњу, бере се с петељком и читавом граном, што је и атрактивно за потрошаче, а у ово време када сви брину због короне, купац је сигуран да те плодове нико пре њега није додиривао.
Исплативији у високим пластеницима
Гајење се не разликује у односу на стандардне хибриде. Повртари с искуством, а који имају пластенике са грејањем, производњу темпирају тако да берба почиње у априлу и, како где, траје целе године. Ваља нагласити да кластер хибриди не захтевају посебну негу, па ни у хранивима. Не сме се заборавити да количина и избор хранива за исхрану код свих хибрида зависе од висине објекта и технологије производње. Сваки метар висине стабла даје 12 до 15кг плодова, за које треба и одговарајућа количина хране. Једина разлика између класичних и кластер хибрида је у томе што се у време зрења код кластера додаје мало више калијума јер је на њима пуно плодова који истовремено добијају црвену боју.
– Нови кластер хибриди прво поцрвене па онда зрију – указује др Илин. – То значи да, у зависности од цене и потражње на тржишту, могу да се беру у различито време, а да не губе на квалитету.
У групи кластер парадајза постоје и ниски и високи хибриди. Који ће се гајити, зависи од висине пластеника. Наравно, исплативија је производња у високим јер се у њима, када почне берба, сваке недеље стабла спуштају па се плодови беру читаве године.
