Погон за прикупљање и пласман домаћег меда Наш мед добио је недавно необичан захтев од једне стране фирме. Реч је о компанији из суседне европске земље која је за потребе другог тржишта, такође у ЕУ, затражила од њих што јефтинији мед, који, навели су у понуди, не мора да прође строгу контролу на нуклеарну магнетну резонанцу (НМР). То је анализа коју фалсификатори меда никако до сада нису могли да савладају. Другим речима, мед који не прође НМР није прави, него добар фалсификат.
Како за Политику каже Родољуб Живадиновић, председник Савеза пчеларских организација Србије СПОС, погон им је одговорио да нема такав мед на продају и понудио им јефтин цветни мед у коме доминира сунцокрет од 3,9 ЕУР по килограму. Ову опцију нису прихватили.
– Када добијете овакву понуду и то стигне у удружење које тргује искључиво квалитетним медом својих чланова пчелара, то може да значи само једно, да је најновије стање на тржишту меда и несташица која је на помолу, одмах отворила простор за већи промет фалсификата. А ако је тако на европском тржишту, сигурно можемо да рачунамо да ће се то десити и код нас – наводи Живадиновић и додаје да је то позив инспекцијама да на време реагују и појачају контроле.
Политика подсећа да су лоша сезона и мања производња довели до мање понуде меда на светском тржишту, а и код нас. И док је прошле године од пчелара килограм могао да се купи за 900, сада је већ 1.200 динара, док у малопродаји килограм багремовог меда кошта и до 1.900 динара. Добра цена мотивисала је пчеларе да продају робу и извезу све залихе.
Србија, иначе, мед извози у све земље окружења, а највише у Европску унију која је велики потрошач. Све то допринело је да смо већ сада на прагу несташице, али и опасности да би ова намирница поново почела да се фалсификује. Живадиновић напомиње да то није случај само са нашом земљом него и другим чак и тржиштима са врло ригорозним контролама.
– Рецимо Италија је земља у коју се извози много багремовог меда, јер је реч о тржишту које има најстроже стандарде за извоз у ЕУ. Према њиховим прописима, у меду не сме да се нађе ни промил антибиотика, остатака пестицида. У овом тренутку од нас увозе багремов мед по цени од 7,2 ЕУР по килограму, а у једном њиховом маркету ових дана можете да купите овај производ у тегли од килограм по невероватној цени од само 5,99 ЕУР у коју су, на напоменем, урачунати и трошкови паковања, маржа. На декларацији је наведено да је реч о мешавини румунског и кинеског меда – каже наш саговорник из СПОС-а.
Упитан како то објашњава, одговара да чак и на овом тржишту постоје фирме које тргују правим медом, али и оне које мешају кинеске фалсификате са малим количинама правог меда.
– Раде док их не ухвате на делу. Италија често контролише квалитет овог производа, а недавно су обављали анализе присуства посебних алкалоида које стварају биљке које су лековите, али истовремено и отровне, попут, гавеза имеле итд. То су изузетно скупа испитивања и готово да их нико не ради. На таквом тржишту на коме имате софистициране контроле и ригорозна правила увоза, имате и фалсификате – наглашава Живадиновић.
Шта да очекују домаћи купци?
– Скуп мед, пре свега, а квалитет је нешто о чему ћемо, изгледа још дуго разговарати. Погон Наш мед и даље не успева да производ који прикупља од домаћих поузданих пчелара стави на рафове овдашњих трговина. За сада се нуди само у Ароми и то за 1.499 динара колико је килограм багремовог, док је цветни 999. У другим радњама багремов мед је и 500 динара скупљи, надамо се и да је прави – наводи председник СПОС-а.
Према његовим речима недавно је и у Србији била велика контрола у сарадњи с Интерполом, када је једна компанија чак и затворена. Акција није завршена и нису стигли сви резултати да би се поуздано знало да ли и даље имамо фирме којима је то главни посао.
– Мед је врло једноставан за фалсификовање. Има и оних који глукозно фруктозни сируп без икаквих адитива пакују у тегле и продају као мед. Такав производ је недавно пронађен и у вртићима, што је недопустиво у земљи која има мед чији квалитет препознају широм света – закључује саговорник Политике.
У САД-у је на тржишту 76 одсто фалсификованог пчелињег производа
Несташица меда је, подсећа, било и 2015. године, када је на домаћем тржишту и према званичним анализама било највише фалсификата – невероватних 95%. Данас их је три пута мање, али борба и даље траје, како у Србији тако и Европи. У САД-у је на тржишту 76% фалсификованог меда, а у Европи у просеку 10%. Борба против фалсификата ове намирнице која је на другом месту по кривотворењу, после маслиновог уља, не престаје.
Извор: Политика
Фото: СПОС
