Јагода спанаћ (Chenopodium capitatum) је једногодишња биљка, иако многи мисле да је вишегодишња. Наиме, семе му се само расејава, па га на месту где се једном зачне производња, има дужи низ година. Уз то је и веома отпоран на ниске температуре. Биљка јагода спанаћ немa биолошке везе ни са спанаћем, ни са јагодом, а име је добила по изгледу листа и плода.
Сеје се у пролеће, обично у марту, чим се земљиште мало просуши. Вичнији баштовани је сеју у контејнере, па је расаде када биљке порасту. Није захтевна ни према земљишту, нити у погледу температуре. Једино не воли сенку. Биљка порасте више од пола метра, а први листови се могу брати већ 45 дана после сетве. У исхрани се користи као спанаћ. Најбоље је када се листови кувају на пари и стандардно припремају као вариво. Јако млади листови могу да се додају у салату припремљену од зелене салате, младог црног лука, празилука и спанаћа, који је богат извор витамина А и Ц. У том случају додаје се најмање спанаћа јер су листови богати солима оксалне киселине које, у већој концентрацији, штете организму. Кувањем, оне се веома брзо уништавају.
Плод у облику бобица пречника око 12 милиметара смештен је на издуженим стабљикама и изгледом подсећа на малину, док му је укус сличан јагоди. Има јаку арому, па се може користити за припрему џемова, сокова или као додатак воћним салатама. Занимљиво је да плод јагоде спанаћа има веома интензивну и постојану црвену боју, па га веште домаћице користе и као бојадисер хране, али и као боју за тканине, сликање и друге намене.
