Винову лозу, која се, као ни виноградари, још није опоравила од енормне количине падавина, а од Великог петка до почетка јуна пало је око 300 литара кише по квадратном метру, што је полугодишњи просек, у првој декади јула задесиле су нове невоље. Док је у виноградима владала велика ужурбаност како би се добила битка с временом и обавиле такозване зелене операције – заламање ластара, извојевала битка с коровима који су због киша бујали и у оптималним роковима лоза заштитила од болести којима влажно време погодује – неке делове Војводине, међу којима су и Сремски Карловци, захватио је град „обравши“ род пре зрења.
Невреме праћено јаким ветром и градом 7. јула однело је између 20 до 40 одсто овогодишњег рода у виноградима, по површини под лозом од 38 јутара, највећег виноградара у Карловцима Предрага Бајила. По његовим речима, испрва му се чинило да штета није толика, али се испоставило приликом обиласка винограда да није био у праву.
– У неким виноградима оштећења се крећу око 20 одсто, негде 30, а негде, богами, и 40 одсто – каже Бајило. – И раније је било градобитине која је трајала отприлике као и ова, али су оштећења била око пет одсто. Овог пута је ветар дувао на све стране и померао смер леда, па је негде грозд преполовио. Одмах смо реаговали препаратима са доста бакра не бисмо ли помогли лози да залечи ране и дезинфиковали је. Али, до бербе имамо још доста, за ране сорте још око два, а за позне и три месеца, ко зна шта ће још бити. Уз овакву промену климе и свега, до тада не може се много доброг очекивати. Лози одговара само сунце, ово је много падавина за њу, а самим тим се и повећава могућност за појаву болести. На нама је да је заштитино, колико можемо.
„Тешком артиљеријом“ против црне трулежи
Извесна оштећења су претрпели и виногради Огледног добра Департмана за воћарство, виноградарство, хортикултуру и пејзажну архитектуру Пољопривредног факултета, који се налазе у Карловцима. Неколико дана након града, приликом обиласка винограда, уочена су оштећења која су унела забуну међу стручњаке јер су подсећала на симптоме болести која би у овако неповољној години додатно појачала муке виноградарима. Реч је о црној трулежи.
– Ове године нешто се чудно дешава – каже енолог Синиша Остојић с Огледног добра. – Толико је спорадична и ретка болест да не спада у ред оних на које рачунате, поготово што се сузбија препаратима који се користе за пламењачу. Сви су били веома опрезни због велике количине падавина и влаге, спремни и реаговали, и то са озбиљним препаратима не би ли предупредили настанак инфекција и болести, и било би право чудо да се ипак некако провукла.
– Заштитне третмане углавном су сви примењивали на седам до десет дана, нико није правио већу паузу и сви су „тукли тешком артиљеријом“, а препарати за племањачу делотворни су и када је реч о сузбијању црне трулежи – истиче Остојић. – Како ће даље бити – видећемо. Свака прогноза је незахвална. Већ сад можемо да кажемо да ова година неће бити посебна, али искуство показује да може да буде изенађења и обрта. Никад не буде како ми мислимо, буде горе или боље.
Према Остојићевим речима, лози би више него добродошло да засуши и нема више кише. Како каже, више јој не треба ни кап кише до краја октобра. Али, нису пожељне ни тропске температуре, јер јој ни то неће годити. Није исто, каже наш саговорник, када лоза од почетка вегетације, у самом старту има сунца и спреми се постепено за високе температуре тако што јој одебља лист и када после толико кише, као што је било ове сезоне, нагло отопли. Лист лозе је сада танак да би имао што већу транспирацију и ослободио се вишка воде, и ако дође до наглог отопљења, лоза ће опет патити, јер јој лист није спреман за то.
Изгледа да година неће бити добра
– Година неће бити добра и због тога што су цветање и оплодња били развучени – објашњава Остојић. – На једном чокоту сте имали грожђе величине грашка и које је тек било у прецветавању. То ће се нарочито одразити код црвених сорти и од њих не очекујем много. За беле то не мора да важи, поготово за „совињон блан“, који иначе има неколико момената пробирне бербе. У сваком од тих момената се добија другачији ароматски профил вина, која се потом купажирају и тек тада се добије комплексно вино које има различите ноте и мирисе, који се у сваком гутљају другачије показују. Ако будемо добро знали да проценимо моменат бербе, али га нећемо брати из више пута него све одједном, можемо добити добар „совињон блан“.
Стручњаци и виноградари више него икад опрезни су у оцени какав род и вино можемо очекивати ове године. Лане је берба неких белих сорти почела у трећој декади августа, а сада ни за благосиљање грожђа на празник Преображења не би да тврде шта ће виноградари моћи да донесу у цркву.
Преображење се, према речима карловачког проте Бранислава Поповића, празнује у августу, и то не случајно. Како он каже, август је месец када се убиру земаљски плодови, плодови људског труда и рада на пољима, у воћњацима, виноградима.
-Када је реч о винограду, онда је то посебно важно, јер за Господа се каже да је он чокот, а апостоли и сви ми који следимо после њега, лозе смо које доносе плодове – каже прота Поповић. – И зато се на почетку године, у фебруару, на Светог Трифуна, освећује винова лоза, орезује, као припрема за нову плодну и родну виноградарску годину. То има и своју духовну димензију. Као што је Бог створио овоземаљски свет, створио је небески, духовни свет и међу њима стално постоји веза. Непрестана је веза између небеске и земаљске цркве, како ми називамо те светове. Као што дрво има корен под земљом који се не види, а корен је повезан са стаблом, гранама и листовима и тако се храни црпећи кроз корен храну и воду из земље, тако смо и ми повезани с небеским светом. Када у винограду почне да цвета нова лоза, то осети вино у бурету. Оно се узбурка и показује тиме своју радост због тога што нова лоза буја, цвета да би донела нов род.
На Преображење се у знак захвалности на плодовима за исхрану доноси грожђе у цркве на благослов божији. Тврди се да грожђе не би требало да се узима и једе пре Преображења.
Преображење Господње и свих нас
Преображење спада међу Господње празнике. По речима протојереја–ставрофора у пензији Бранислава Поповића, то је веома значајан празник по много чему. Господ спаситељ је своје апостоле утврђивао у вери у време своје службе и говорио им о ономе што ће се догодити. Сведочио им је да ће пострадати и васкрснути због тога да би њих учврстио у снази вере и да би их охрабрио. До тада им је показивао своју божанску снагу кроз разна чуда која је чинио, а сада је пожелео да им покаже и своју божанску силу. Зато је позвао тројицу апостола – Петра, Јакова и Јована, извео на високу гору Тавор и ноћу се пред њима преобразио. Поставља се питање зашто је између дванаесторице одабрао само ову тројицу, док су остали чекалу у подножју.
-То је зато што је међу апостолима био и Јуда, који се припремао да изда божанског учитеља, па да не би Јуда остао сам и не би имао повод за своје издајство, спаситељ је одабрао њих тројицу да се преобрази – приповеда отац Бранислав. – Они су представљали веру, наду и љубав. Апостоли су видели Господа јер је засијао у свој слави својој. Питање је и зашто их је повео у гору Тавор и зашто ноћу. То је зато да би се показао да је за освајање духовних и виших идеала потребно уложити труда и напора и зато што је ноћ та која покрива красоту земаљског шара и божије творевине, а открива духовну снагу и духовну моћ. Кроз Преображење Господње, духовну пуноћу овог празника, ми сви треба да сагледавамо своје преображење. Треба да се клонимо сваког зла, а да чинимо добро. А добро чинимо када усмеравамо свој живот по закону божијем и начелима које је он оставио, кроз 10 божијих заповести, кроз хришћанске заповести, свете тајне. То су све назнаке кроз које ми треба да ходимо на овом земаљском свету, да бисмо се преобразили, били бољи сутра него јуче, да бисмо скинули са себе сву прљавштину огреховљене природе, обукли се у ново рухо, рухо новог човека, преображеног, растерећеног колико је то могуће овоземаљских брига и девијантних појава које нас прате кроз овај живот.
З. Милосављевић
Добро јутро број 568 – Августа 2019.
