Насловна РАЗНО Њиве у околини Новог Сада и до 30.000 евра по хектару

Њиве у околини Новог Сада и до 30.000 евра по хектару

530

Данас се хектар у близини већих градова продаје и по цени већој од 1,1 милион евра, колико је недавно достигнуто у Петроварадину и у Шимановцима. И таква висока цена накако је постала нормалност за индустријско земљиште које има и површину и добру инфраструктурну повезаност.

Оно што је ново, како пише Блиц, јесте да раст цене бележе и такозване „голе“ оранице, и то не само у близини великих градова, већ широм Србије.

Према подацима Републичког геодетског завода, цене пољопривредног земљишта константно расту и крећу се од неколико стотина евра за хектар до неколико десетина хиљада евра. Најскупље пољопривредно земљиште је у Јужнобачком округу где се хектар продаје и за 31.000 евра, док је најјефтиније у региону јужне и источне Србије, где се хектар земље може наћи и за 250 евра.

– Шумадија и Западна Србија – 400 до 25.000 евра за хектар

– Београдски регион – 2.000 до 20.300

– Сремски округ – 1.150 до 30.700

– Јужнобанатски округ – 400 до 20.050

– Западнобачки, Средњобанатски, Севернобанатски и Бачки округ – 1.000 до 18.000

– Јужна и Источна Србија – 250 до 20.400

– Јужнобачки округ – 2.000 до 31.000

Према последњим расположивим подацима у Србији има нешто више од пет милиона хектара пољопривредног земљишта од чега је искоришћено око 3,3 милиона хектара. Процене су и да ће земље коју нико не користи бити све мање, а разлога је неколико.

Већ неколико година уназад сведоци смо раста броја људи који се окрећу пољопривреди, али и све више државних субвенција којима се подстиче улагање у различите пољопривредне културе. Све је више и ИПАРД подстицаја који су интересантни посебно великим играчима и озбиљним пољопривредним произвођачима.

Много је грађана који тек крећу у пољопривреду. Купују голе оранице, саде воћњаке, постављају пластенике са поврћем, улажу у производњу зачинског биља и цвећа, али и винограда. Многи подижу и засаде лешника, ораха или боровница, а у подручју Гроцке све је више и засада трешње. Подручје Тополе последњих година све је познатије по засадима младих винограда, а то се већ одавно дешава и на обронцима Фрушке горе.

Да ли ће нека парцела бити „лако или тешко“ продата зависи од многих фактора; локације, квалитета земље, могућности за наводњавањем, нагиба терена…али и од могућности за укрупњавање. Јер управо могућност укрупњавања јесте кључна за развој и ширење инвестиције.

Док су не тако давно високе цене земље биле резервисане само за најближу околину великих градова и то пре свега на Београд и Нови Сад, анализе сада показују да се тај тренд мења и да земља широм Србије има све више цене, без обзира на удаљеност од градова.

 Како пише портал Каматица, последњих година уочљив је пораст стартуп предузећа управо у области производње онога што се данас модерно зове „органик“, а код нас је традиционално познато као домаћа храна, дакле она коју су деценијама (па и вековима) у Србији производили домаћини на селу. Најбитније за ову грану економије јесте да постоји пораст интересовања за њу, пре свега код младих пољопривредника. Реч је о новој генерацији која је одрасла уз дигиталне технологије и која зна како уз помоћ истих може да повећа своје приносе и даје развија агро бизнис.

Када је реч о земљи, паралелно са малим пољопривредним произвођачима, постоји и велика количина крупних пољопривредника који имају потенцијал за раст и укрупњавање земљишних поседа које обрађују.

Гледано са пољопривредне стране, раст цена ће се свакако наставити јер је обрадиво земљиште ограничен ресурс. Када неко купи парче њиве са којом зна шта ће да ради, то парче њиве више неће бити на продају. Том логиком тржиште се смањује, а самим тим цена преосталог земљишта које је на тржишту се повећава.

Поред пољопривредног бизниса, до раста цена ораница је дошло и због бизниса некретнина.

Крупни капитал често има обичај да чува вредност кроз некретнине, па тако расту цене квадрата када су у питању квадрати станова, али и хектари њива које могу постати грађевинско земљиште. Људи који купују то земљиште за неке будуће некретнине најчешће немају проблем да сачекају 15-так година да то земљиште буде пренамењено из пољопривредног у грађевинско. Ове парцеле углавном се налази по ободу или у близини градова.

Извор: радио 021

Фото: Freeimages