НОВОЗЕЛАНДСКИ СПАНАЋ: Далеки рођак бољи од нашег домаћина

Спанаћ није баш омиљено јело наших клинцеза и клинаца, понекад не помажу ни приче о чувеном морнару Попају којем је ово поврће снажило мишиће. Било како да се спреми, његов укус и мирис некима не прија, али је мало коме познато да постоји и други спанаћ који нема одбијајући мирис, а може успешно да се гаји и у нашим баштама.

Реч је о новозеландском спанаћу (Tetragonia tetragonioides), зову га и летњи, пузави или морски, који чак ни ботанички не припада породици спанаћа. У оскудној литератури пише да се сеје када прође опасност од мразева, дакле у пролеће, али и да се у баштама у којима се гаји, самозасејава, што значи да се семе успешно носи с ниским температурама током зиме, да презими у земљи. Ако набавите семе, дакле, можете га посејати и почетком овог месеца, под условом да је време лепо.

Новозеландски спанаћ је даљи рођак обичног спанаћа који гајимо у Србији, али је по многим особинама далеко испред њега – има бољи минерални и витамински састав, а садржај оксалне киселине, због које многима „пада тешко на желудац“, знатно је мањи. Овај спанаћ има мање киселкаст укус, па га без проблема могу јести и деца и одрасли.

Семенке прво потопити у топлу воду

Домаћицама које немају башту, а желеле би да окушају срећу с узгојем овог поврћа, за утеху је да се може гајити и у жардињери на тераси, обавезно уз ограду, зид или жичану мрежу која се постави уз саксију.

Ово поврће се гаји из семена или преко расада, погодно је за производњу на отвореном, у стакленику и код куће. Биљка не подноси хладноћу испод 15 Целзијусових степени, јаке ветрове и кратке мразеве. Од ницања у пролеће до скидања првих листова треба да прође 55 до 65 дана, а за расађивање приспева један месец после сетве.

Леје на којима ће се гајити треба да су осунчане, а земљиште квалитетно, оцедито, никако забарено. За пролећну сетву, која се препоручује за новајлије, земљиште се припрема у јесен. Прво се унесе органско ђубриво – стајњак или компост и НПК минерално ђубриво, дубоко се прекопа и остави до пролећа. Колико му пријају органска ђубрива показује и чињеница да може да се гаји на гомили чистог компоста. У пролеће се фино обради, дода неко азотно ђубриво и сеје средином или крајем маја. За производњу расада сетва је ранија, обично средином априла. Биљка од биљке треба да је удаљена 35 до 40цм, размак у реду је најмање пола метра, а дубина на коју се сеје је 1-2цм. Овако велик размак је неопходан због способности биљке да се грана на све стране. Ако се остави да се пуже по земљи, за час створи зелени тепих у башти, а ако се посеје уз ограду, најбоље жичану, тада је леп украс, па и користи и за комшилук.

Особина која овај спанаћ издваја од осталих јесте специфична припрема семена када се сеје у пролеће. Руски баштовани практикују да га потапају у топлу воду 30 до 48 сати, с тим што је мењају на сваких осам часова. Повртари у европским земљама га првих осам сати држе у топлој води, а затим пребаце у хладну. Семе полако клија, а када је температура 15 до 23 степена, клица се појави за две до три недеље. За јесењу сетву семе не треба потапати у воду, Тај посао „одради“ сама земља.

У исхрани се користе зелени листови који имају облик дијаманта с назубљеним ивицама, спирално су распоређени на кратким, танким петељкама, и имају дискретну, карактеристичну арому. Цветови су појединачни, жути, неугледни и формирају се у пазуху сваког листа. Цвета дуго, све до мразева. Плодови су ситни, имају облик минијатурне шишарке са две до осам семенки. Корен је плитак и разгранат. Бере се тако што се одсецају појединачни листови, или боље, што се одсеку врхови гранчица с пет-шест листова. После сваке бербе у пазуху откинутих листова појављује се нова гранчица с младим листовима и тако новозеландски спанаћ расте и током читаве вегетације се бере. Пријају му чешћа заливања, али не забаривања, високе темпаратуре, мада добро подноси и сушу. Тада сам себе „конзервира“, зауставља раст и чека повољније услове, али се не суши.

Мало калорија, пуно витамина и минерала

Ово поврће веома је корисно у исхрани дијеталаца, вегетаријанаца и особа које желе да смање килажу. Он је за људски организам права ризница са благом јер су витамини групе Б укључени у трансмисију нервних импулса, ретинол и каротеноиди нормализују рад мрежњаче и оптичких живаца, серцетин симулира производњу дигестивних фермената, јод регулише рад штитне жлезде, раст костију и хрскавице, калцијум доприноси правилном развоју зуба, костију и крвних судова, витамин Е има антиоксидативно дејство, а гвожђе учествује у стварању хемоглобина и спречава појаву анемије.

Ипак, и поред свих користи, нутриционисти не саветују да се конзумира свакодневно и обилно јер тада може да изазове гастритис, реуматизам и друге аутоимуне болести и поремети рад бубрега и јетре.

Препорука је да се листови беру и када се не планира припрема јела, да би се подстакло избијање младих гранчица. То не значи да их треба бацити. Ваља их опрати, бланширати и спаковати у замрзивач. Пошто је за наше услове нова врста, до сада нису уочени ни болести ни штеточине против којих би ваљало да се штити хемијским или биолошким препаратима. Као и с осталим „зеленишем“, и с њим се сладе пужеви, посебно голаћи.

У исхрани се користи свеж – јако млади листови као додатак разним салатама, од њега се праве свежи сокови, а скуван на пари убацује се у вегетаријанске и месне чорбе, пржи се у омлетима, улази у састав колача и пита, а без опасности да ће изгубити витамине и минерале, на трен бланширан у врелој води може да се замрзава. За разлику од других типова спанаћа, који не могу да се чувају дуже од дан-два, овај, правилно упакован у фрижидеру, задржава свежину до пет-шест дана. „Скуван“ на пари има одличан укус и издашан је. Прија и када се на кратко блашира, оцеди, прелије с пар капи маслиновог уља и зачини белим луком. Уз јаје печено „на око“ на масти од димљене сланине даје комплетан, сит и укусан оброк.