07. јул – Рођење Светог Јована Претече – Ивањдан – Светом Јовану Крститељу у православној цркви посвећено је чак девет празника током године. Поред Сабора св. Јована и Усековања, посебно свечано се слави дан посвећен рођењу овог пророка и претече Христовог. Ивањдан или Ивандан, непокретан је празник и слави се 7. јула, у време Петровског поста.
12. јул – Свети апостоли Петар и Павле – Петровдан – Свети Петар, први бискуп Рима, био је апостол, ученик Христов, за кога се верује да му је Христ дао вино, пшеницу и кључеве небеског царства. Са Светим Савом је заменио вериге, па се зато дешава да су на Савиндан дани топли, а око Петровдана одједном освежи.
Петровдан се у традицији словенских народа сматра преломним датумом, после кога у природи наступају промене, приближава се јесен. Код Срба постоји обичај да се уочи овог великог празника пале лиле, које се праве од младе коре дивље трешње или брезе. Обично се то ради на местима где се народ окупља, на трговима, раскршћима и у томе учествују деца и омладина. Деца припреме савијену брезову кору у коју нагурају сламу, запале је и обилазе торове и колибе.
На Петровдан се ништа не ради у пољу, нарочито се не упрежу коњи у кола.
Обичај код Срба у Војводини да се до Петровдана нису смеле сећи јабуке ножем, нити се смело јабукама лоптати, или пак ударати једну о другу јабуку, јер се веровало да ће, ако се то чини, падати крупан град и уништити усеве.
14. јул – Свети мученици и бесребреници Козма и Дамјан – Свети Врачи, браћа, били су лекари (врачи) и чудотворци. Ови свеци се славе два пута. Верује су да су од Бога добили дар да лече људе, а како су га добили бесплатно, они људима нису наплаћивали лечење, због чега се каже да су били и бесребреници. Од својих пацијената очекивали су само једно – да верују у Исуса Христа или бар да не изговарају његово име узалуд, ако не желе да приме хришћанску веру.
У народу постоји веровање да је на овај празник добро радити тешке физичке послове, али и да се без преке потребе не излази из куће. Овај празник се слави и као заштита од удара грома.
21. јул – Свети великомученик Прокопије – Овог свеца рудари сматрају својим заштитником, а сматра се и да је чувар деце.
Иако у црквеном календару није црвено слово дан Светог Прокопија веома је поштован у Србији. Овај светитељ спада у ред “огњених светаца” у које се убрајају још и Свети Илија, Огњена Марија и Свети Пантелија. Традиционално, сматра се да овај дан није добар за купање у рекама и другим текућим водама. Каже се “Ни у гору, ни у воду”.
На те празнике и сусветице не ради се с класом да се жито не би упалило или да га ветар не би разносио.
27. јул – Горешњаци – Горешњацима народ зове најтоплије дане у току лета, када владају највеће врућине. У те дане прете пожари и паљевине, не ради се у пољу да усеви не би сагорели од сунца, виноградари не улазе у винограде, жене тек увече одлазе у баште. Не сади се, нити се бере.
30. јул – Света великомученица Марина – Огњена Марија – Огњена Марија у црквеном календару обележена као Света мученица Марина, један је од најпоштованијих женских празника. То је дан када гори небо и земља, а обичаји налажу да се никакав посао не сме радити тог дана, а посебно радови на пољу.
У традицији Света Марина је представљена као сестра Светог Илије, чији се дан прославља 2. августа. Према предању, она од брата крије када је његов празник да се он не би од среће и славља заборавио и громовима уништио цео свет. Али и Марија пали и кажњава огњем, по чему је и добила назив Огњена. Постоји пословица која каже: „Ко слави Огњену Марију, сигуран је у летину!“
Добро јутро број 579 – Јул 2020.
