Светитељи Василије Велики, Григорије Богослов и Јован Златоуст у српским крајевима сматрају се заштитницима људи и животиња од мраза, хладних и злих ветрова. По томе какви ветрови дувају овог дана, прогнозира се какво ће време у току године бити. У Шумадији се верује да ветрови опако дувају баш око овог празника, па се Три јерарха сматрају за ветровите свеце и недеља у којој је овај празник назива се ветровита недеља. Ове се недеље мотрило на то који ће се ветрови, у коликом трајању и са колико жестине јавити, по чему се одгонетало који ће ветрови дати печат предстојећој години и тиме утицати на летину. Сваки ветар има своје одлике и несумњив утицај на привређивање – једни су силовити и хладни (устока), други отапају снег и лети доносе сушу (југ) неки кишу и град (западни), постоје и зли, јер штете воћкама у цвету и доносе болештине (касна белојужина).
Уколико на Света три јерарха дува с југа, година ће бити добра и богата. Северац доноси лошу годину са хладним временом. Кошава доноси несташице, а западни благодет, бар што се тиче рибе и млека. Ако ветра нема, очекује нас весела и богата година, јер то значи да зима пролази. Чобани у Западној Србији и Републици Српској окупљају се тог дана и свирају у фруле, призивајући пролеће.
