Каменичарка, рскавац, црнка, нишевка, никодимка, зарчин синоними су за аутохтону српску сорту винове лозе – прокупац, чији се дан обележава 14. октобра. Познат као „краљ Жупе“, протегао се и према Смедереву, местимично ка Војводини, ка истоку Србије, топличком крају, Косову и Метохији, али и Бугарској и Северној Македонији.
– Корене вуче из Средњег века, а постоје тврдње да га је цар Лазар највише волео и пио из сопственог пехар – указује саветодавац за воћарство и виноградарство из Јагодине, дипл.инж. Ивана Глигоријевић.
Прокупац је имао своје златно доба од одласака Турака до шездесетих година двадесетог века, када се зарад масовне, индустријске производње вина и увођења интернационалних сорти, али и садње ратарских култура, убрзано крче стари виногради, а прокупац готово нестаје из српског сортимента.
– Тек појавом малих и средњих винарија, четири деценије касније, враћа се свест о потенцијалима ове сорте, али и винским коренима Србије, па се сад готово може говорити о правом тренду стварања нових засада, али и све већим успесима вина од ове сорте – пише Ивана Глигоријевић.
Вино, вињак, лозовача, комовица…
Прокупац даје квалитетна вина, пријатног укуса и специфичне ароме за сорту. Углавном се производе ружичаста вина, као и вина отворене и затворене рубин боје.
– Декларисана вина су цењена на домаћем тржишту, а у купажама налазило је пласман и на иностраном тржишту – пише мр Бранко Танасковић из ПССС Чачак.
Од прокупца настају још и вињак, лозовача и комовица.
Када је реч о приносу, може да достигне и до 20 тона по хектару.
Винарија Грабак – прво злато у историји српског винарства
Једна од винарија која у свом портфолију има прокупац је Винарија Грабак, која је ове године награђена златом на Декантеру за Грабак Вивак Прокупац 2017. То је био први пут у историји српског винарства да вино од ове аутохтоне сорте грожђа освоји златну медаљу. И то није једина награда ових винара, који своју причу исписују у Врњачкој Бањи.
Извор: еКапија
