Proteklih dana zbog sadnje ranog krompira Slavoljub Janković iz Vranja nije gasio svoje poljoprivredne mašine. Sada se polako priprema da od 1. aprila krene sa setvom kasnih sorti na preostaloj zemlji koju ima u planinskom selu Novi Glog. Kaže da je u oktobru planirane površine nađubrio stajskim đubrivom koje je kupio po ceni od 80 do 100 evra za kamionsku prikolicu.
– Bacio sam oko trideset kamionskih prikolica ovog đubriva. Za one parcele gde ga je ponestalo obezbedio sam veštačko, tako da sam i pred ovu proizvodnu sezonu uspeo da odradim sve što se tiče pripreme zemljišta – ističe Janković i naglašava da će narednih dana obaviti i freziranje parcela, kako bi bez većih muka obavio planiranu setvu.
Kasna sorta agria će se naći na najvećem broju parcela kao i kamelija, belarosa, aladin, dželi, jelly sa kojima je ostvario rekordne prinose.
Značajne promene u proizvodnji krompira
Proteklih godina je proizvodnja krompira, prema rečima Nade Lazović Đoković, savetodavca za ratarstvo u vranjskoj PSSS, imala značajne promene u ubrzanoj promeni sortimenta, korišćenju kvalitetnog sadnog materijala, primeni intenzivnije tehnologije, ukrupnjavanju proizvodnje, promeni tržišta.
Tržište krompira postaje sve više uslovljeno u pogledu sortimenta, namene, vremena postizanja. Iz tog razloga osnovne kategorije krompira mogu se podeliti na rani krompir, glavni usev krompira, semenski krompir i krompir za proizvodnju skroba.
Sertifikovano seme
Seme mora biti sertifikovano. Zato treba zemljište dobro pripremiti na dubinu od 30 cm i saditi naklijale krtole. Dubinu sadnje i rastojanje između krompira treba dobro isplanirati, a sadnju nikako ne treba obaviti u hladnoj zemlji. Visok banak obezbeđuje i visok prinos. Navodnjavanje je poželjno u uslovima suše.
– Optimalna temperatura za rast i razvoj krompira je 20 do 25 stepeni, a za rast krtole od 15 do 20 stepni. Naklijale krtole niču od 10 do 12 dana ranije, dok rast klica počinje kada je temperatura u zemljištu 7 stepeni i više i prosečno traje 25 do 30 dana – ističe Lazović Đoković i dodaje da prinos zavisi od intenziteta svetlosti, dužine osvetljaja, sklopa biljaka, starosti lišća. Kratki dan utiče na skraćivanje stalona i veće zametanje krtola. Dugi dan podstiče rast i razvoj cime. Krompir ima velike zahteve prema prozračnim i strukturalnim dubokim zemljištima. Na lakim zemljištima on trpi zbog suše, a na težim od nedovoljne aeracije korena. Krompir voli slabo kisela zemljišta Ph 5,5 do 6,5.
Zahteva široki plodored, jer kod svakog plodoreda gde krompir dolazi na isto mesto kraće od četiri godine, velika je verovatnoća od češćeg javljanja teških bolesti i virusnih oboljenja. U kraćem plodoredu pored standardnih bolesti javlja se rizohtonija i nematode. Krompir ne bi trebalo da se gaji posle paradajza, plavog patliždana i kukuruza.
– Jako dobro reaguje na primenu stajskog đubriva, koje deluje i na poboljšanje strukture i zadržavanje vode u zemljištu. Kod proizvodnje mladog krompira pozitivno deluje na zagrevanje zemljišta – kaže Lazović Đoković i ističe da za prinos od 30 tona po hektaru iz zemljišta iznese 150 kg N, 60 kg P2O5, 350 kg K2Oi da pored ovih makroelemenata iznese još i 90 kg CaO i 30 kg MgO
Biljka vlažnog podneblja
Krompir je biljka umereno vlažnog podneblja i pri nedostatku vode dolazi do smanjenja prinosa i kvaliteta krtola. Visina prinosa krompira ne zavisi samo od količine vode i od rasporeda padavina u toku vegetacionog perioda. Pored uticaja na prinos voda ispoljava i uticaj na broj krtola krupnoću i njihov kvalitet. Ujednačeni raspored padavina je najpovoljniji jer se tada dobija veći broj jednoobraznih krtola sa najvećim učešem tržišnih krtola najveći prinos i najbolji finansijski efekat. U uslovima smanjivanja sušnog i vlažnog perioda dolazi do formiranja sekundarnih krtola na već obrzovanim normalnim krtolama ili njihovog prerastanja, deformacije i pucanja pri čemu im se gubi značajan deo tržišnog kvaliteta.
Kod krompira je veoma važno držati zemljište na nivou optimalne vlažnosti 75 do 80 % od PVK poljskog vodnog kapaciteta, od momenta zametanja krtola pa sve do njihove fiziološke zrelosti odnosno vađenja. Vreme navodnjavanja u toku dana zavisi od načina koji se koristi za navodnjavanje. Korišćenjem sistema kap po kap moguće je zalivati u bilo koje doba dana bez obzira na temperaturne uslove. Zalivna norma takođe zavisi od načina navodnjavanja i kreće se od 10 do 50 l/m2.
Tekst i foto Gordana Nastić
