Gljive najčešće prepoznajemo po njihovom specifičnom izgledu. Navikli smo da, kada pominjemo pečurke, u glavi stvorimo sliku organizma koji se sastoji od šešira i drške. Međutim, karakteristični oblik pečurke je samo jedna od morfoloških manifestacija ovog čudesnog sveta.
Postoje gljive školjkastog i batinastog oblika, želatinozne, izdužene, kopitaste kao i gljive koje oblikom podsećaju na bića iz naučnofantastičnih filmova poput Clathrus archerii (došljak iz daleke Australije).
Jedna od posebno zanimljivih grupa gljiva su takozvana ptičija gnezda koje su ime dobile po specifičnom izgledu koje podseća na korpice ili gnezda ispunjena jajima i pripadaju rodovima Cuathus i Crucubulum (porodica Nidulariceae).
„Jaja“ ili peridiole su reproduktivne strukture koje u sebi sadrže spore, a za plodno telo gljive su vezane elastičnom mrežom micelija koje se nazivaju funikule. U pitanju su sitne gljive i veoma se lako zanemare ali, jednom kada znanjem otključate čarobni svet gljiva, primećivaćete, na svoju radost, grozdove gnezdašaca načičkane na otpalim grančicama drveća, na tlu i biljnom otpadu. Peridiole su sočivastog oblika i služe kao zaštita za gljivine spore. Kada gljiva sazri peridiole ispadaju, pucaju i izbacuju spore u spoljašnju sredinu.
Crucubulum laeve: najsitnija od svih gnezdašaca, visine do 1cm. Dugo ostaje prekrivena narandžastocrvenom membranom koja štiti peridiole do momenta njihovog sazrevanja. Spoljašnjost i unutrašnjost ove gljive je narandžaste boje dok su peridiole blede i mnogo svetlije. Plodonose na otpadu biljnog porekla. Retka su vrsta.
Predstavnici rodova su Cuathus striatus i Crucubulum laeve.
U Srbiji su zastupljene četiri vrste iz grupe „ptičijih gnezda“ a to su:
Cuathus striatus: peharčići mogu biti promera do 1,5 centimetara visine i 1,2 cm širine. Smeđe su boje i dlakavi sa spoljne strane. Unutrašnjost peharčića je narebrana prepoznatljivim strijama po kojima se ova vrsta lako raspoznaje i ispunjena je sa grupicom peridiola sočivastog oblika, sivkastobele boje razmera do 0,2 mm. Kada je gljiva mlada, zaštićena je beličastom membranom koja puca starenjem. Plodonose pričvršćene za otpale grančice.
Cuathus olla: peharčići su isprva cilindričnog oblika dok starenjem, kako se otvaraju, dobijaju oblik trube. Po veličini i opštem izgledu su jednake prethodnoj vrsti, ali se razlikuju po glatkoj unutrašnjosti olovno- -sive boje i peridiolama koje su skoro dvostruko veće i narastu do 0,4 mm.
Cuathus stercoreus: neznatno su sitnije građe od dve prethodno navedene vrste ali sa njima dele karakterističan izgled pehara ili gnezda. Od navedenih se jasno razlikuju po sivoj površini pehara posutim sitnim dlačicama, kontrastnom tamnosivom unutrašnjošću i tamnosivim, skoro crnim peridiolama.
Plodonose takođe u grupicama na otpadu biljnog porekla.
M. Daljev
Dobro jutro broj 568 – Avgust 2019.
