На самом почетку вегетације у винограду, треба обратити пажњу на пупољке и ластаре због могуће појаве пепелнице. Пепеплница винове лозе презимљује у пупољцима – у облику мицелије између љуспица пупољака или у облику плодоносних тела клеистотеција на стаблу чокота, односно отпалом материјалу у винограду. Сарадник за заштиту на Огледном добру за виноградарство Пољопривредног факултета у Сремским Карловцима мастер инжењера фитомедицине Немања Брзаковић саветује да се, без обзира на начин презимљавања, одмах обави заштита. Пепелница која је презимила у пупољцима, у пролеће може дати „беле младаре“ што указује на почетак заразе.
Како он каже, друго значајно обољење у првим фазама пораста јесте црна пегавост или фомопсис винове лозе, која се нарочито развија ако је пролеће прохладно. Карактеришу је мрке пеге које се јављају по листовима, а на ластарима присутне су нешто тамније оивичене пеге, услед којих долази до улегнућа, појаве рак-рана, што се манифестује док је ластар зеленкаст.
Земљиште без довољно влаге
Винова лоза је ове године стартовала с мањком зимске земљишне влаге, будући да је од краја вегетације лане, до средине фебруара, било око 200 милилитара падавина, негде чак и испод те количине, што је изузетно мало. Немања Брзаковић истиче да је зима иза нас била изразито блага, с исподпросечном количином падавина, а температурама које су биле далеко изнад уобичејног просека.
– Дефицит зимске земљишне влаге практично значи да је до пола метра земљиште провлажено, док је испод тог слоја веома суво – каже Брзаковић. – Због недостатка влаге земљиште се брже загрева, као и због виших температура, што су све предуслови за ранији старт вегетације. У таквим околностима код неких сорти долази до ранијег отварања пупољака и опсаности од измрзавања, у случају појаве позних мразева у првој декади априла, као и измрзавања младих ластара који су тек кренули.
По речима Немање Брзаковића, одмах по завршетку зимске резидбе, и свих радњи које следе након тог посла, пожељно је третирати виноград бакарним препаратима. Бакар, како каже Брзаковић, спречава клијање спора гљива, које на њега не развијају резистентност. Приликом обављања тог третмана потребно је да температура буде изнад 5 до 7 степени Целзијусових. Обично се третман бакром примењује крајем марта, када се заврше поменуте операције у винограду.
Сумпор растерује гриње
– Од средстава која су нам тренутно дозвољена, с обзиром на то да је велики број активних материја укинут од 1. јануара у Европској унији, чега се и ми придржавамо, у ту сврху можемо користити препарате из групе триазола за пепелницу – каже Брзаковић. – Добро би било да комбинујемо са сумпором. Пошто је зима била блага, вероватно је већи број гриња презимио, па се може очекивати и њихов јачи напад на почеку вегетације, а сумпор делује и на гриње. Он их дословце растерује, али не убија. Код нас се тежи што мањој употреби пестицида и редовно примењујемо третман сумпором, како против пепелнице, тако и против гриња. Од инсектицида за ову намену могу се употребити они на бази активне материје абамектин, који се може применити да се сузбије тамо где је већ нападнута лоза ,да не би касније дошло до умножавања и веће бројности.
Брзаковић наглашава да се приликом редовне заштите од пепелнице и пламењаче сузбија на тај начин и фомопсис. То су препарати на бази активне материје манкозеб и металаксил. Они се препоручују у почетним фазама развоја, а третмани зависе од временских услова. Обично се обављају у другој декади априла и почетком треће, а ако је време хладније, онда почетком маја. Реч је о заштитним мерама које су уобичајене у априлу или почетком маја, у зависности од временских услова.
– У том првом периоду раста лозе јављају се и корови у винограду – каже Брзаковић.- У фебруару су у винограду били присутни зимски корови, међу којима је доминирала мишјакиња.
Најкритичнији период тек долази
Мишјакиња с првим лепим данима и порастом температуре изумире, јер јој не одговара топло време, али може бити незгодан коров, поготово у виноградима из којих се лоза извлачи, упозорава инж Брзаковић. Тада може да се помеша и уплете с лозом и да отежа тај посао. Пре кретања вегетације може да се примени третман тоталним хербицидима, како би се она сузбила, али и остали корови којих има у винограду. Касније у току вегетације, у почетним фазама, несметано се могу користити хербициди за сузбијање усколисних корова. Један од најбољих хербицида који сузбија све тзв. теже корове, као што су сирак из семена и резома, пиревина , зубача, јесте препарат на бази активне материје фузилејд форте (Fusilade Forte). Ако га применимо у почетним фазама, ефикасност му је већа. У сваком случају, његова примена зависи од развоја корова, присуства влаге, температуре. Морамо пратити развој корова и на основу тога примењивати хербициде, каже Брзаковић.
Након априла и поменутих мера, долази најкритичнији период у винограду, када креће цветање. У нормалним условима до цветања долази крајем маја, то јест у току последње декаде маја. Немања Брзаковић напомиње да ове године може да се деси да буде око половине петог месеца.
– У том периоду лоза има интензиван пораст ластара, па морамо заштитити лист, али и цвет, као и тек заметнуте бобице. То је практично најосетљивији део у том моменту. Цвет представља улазну рану за најзначајније патогене лозе – пламењачу и пепелницу. Пре почетка цветања морамо, пратећи количину падавина и температуру, одредити да ли ћемо употребити контактне фунгициде, или ако су услови тежи и било је више падавина, комбиновати контактне и системике како би били заштићени дужи временски период, у случају да у виноград не можемо да уђемо због лошег времена. Тада морамо обратити већу пажњу и на пламењачу која, поред тога што се јавља на листу, може захватити и младе бобице. Углавном то буде на врховима гроздова, тако да је то најкритичнија фаза у заштити винове лозе у мају – истиче Немања Брзаковић.
З. Милосављевић
Добро јутро број 576 – Април 2020.
