Измена Закона о експропријацији потребна је због проблема који настају у процесу изградње великих инфраструктурних пројеката и није ни у каквој вези са евентуалним доласком компаније „Рио Тинто”. Тај предлог закона, како је јуче казао председник Србије Александар Вучић, потпуно је усклађен са Уставом, а измене су потребне, јер се „дешавало да се чека са изградњом тунела и по 160 дана због проблема са земљиштем”.
– Иако је била понуђена фер цена увећана за 10 до 20 одсто, постоје људи који траже и три до пет пута већу цену од тржишне – подсетио је Вучић.
Златко Стефановић, професор Правног факултета Универзитета „Унион” сматра да скраћење рокова и хитност поступка, не би требало да буде проблем, што је иначе једна од главних замерки на нови законски предлог.
– Сада су прописани конкретни рокови за поступање владе и министарства у процесу експропријације, тако да ако је реч о хитности рокова то не може бити замерка на рачун закона. Многи поступци експропријације су ионако предуго трајали, а било је чак и одустајања – наглашава Стефановић, додајући да је овај закон мало либералнији у односу на претходни, јер је и шири круг корисника експропријације.
– Према важећем закону то су могли да буду само одређени субјекти јавног права – држава, покрајине, локалне самоуправе. Сада, према новом предлогу, корисник може да буде било које физичко или правно лице које би могло да стекне право својине, па и странац. То излази из домена јавног интереса који се препознаје код експропријације. Отвара се питање да ли може да буде и шта је уопште јавни интерес ако се неком, рецимо, одузме непокретност да би друго физичко лице или неко привредно страно друштво које нема везе са државом, стекло право на својину, на непокретност, тражећи експропријацију – наводи Стефановић.
Напомиње да према новом закону предмет експропријације могу да буду и непокретности у јавној својини, што до сада није било могуће. То значи да би се у корист привредног друштва, физичког или приватног лица, домаћег или страног, од државе могла одузети непокретност ако за то, по оцени владе, постоји јавни интерес.
– Уколико у том поступку, држава нема документацију како је стекла непокретност, а за очекивати је да „ранији сопственици”, а то су држава, покрајина или локална самоуправа, ни не знају како су стекли већину имовине, то онда значи да неће имати ни право на накнаду – додаје Стефановић.
Чињеница да закон треба да се донесе по хитном поступку повећава незадовољство и простор за злоупотребе, због чега би, уверена је Весна Ракић Водинелић, професорка права у пензији, било поштено да се предлог повуче и стави на озбиљну јавну дебату, да се утврди какве би последице по грађане и саму државу могла да има његова примена.
– То што је премијерка рекла да ће нови закон омогућити Србији да брже гради само може још више да узнемири грађане. Изнета је нетачна тврдња да се измене не раде због доласка „Рио Тинта”, јер су они наводно купили парцеле. Од 600.000 квадрата земљишта та компанија је до сада купила површину од 140.000 квадрата, што им очигледно није довољно. То значи да се „Рио Тинто” не може искључити као повод за овакву промену закона – објашњава Водинелићева.
Новим законом о експропријацији се прави искорак напред у отклањању последица и спречавању злоупотреба које су се дешавале раније, јер се тим предлогом уводи правило да накнада не може бити испод тржишне, наглашава Миле Антић, председник Мреже за реституцију. Измене и допуне су, додаје, покушај поправке већ два постојећа закона који су сами по себи лекс специјалис – Закона о утврђивању јавног интереса, познатијег као посебни закон за Моравски коридор, и другог који се односи на инфраструктурне пројекте од посебног значаја.
– Оба документа подразумевају експропријацију. Увела су далеко краће рокове за одлучивање и поступање по решењу и примењују се уредно. Ипак, иако су предлогом измена Закона о експропријацији рокови скраћени, то не значи да људи неће имати могућност да остваре своја права – наводи Антић.
Извор: Политика
Фото: Pixabay
