Текст и фото: Биљана Ненковић
У повртарству је производња расада најзахтевнији и најважнији посао, јер је то услов за сигуран принос. Једна од првих опасности која прети одмах након ницања расада јесте гљивица Pythium spp која изазива полегање и труљење биљака. Реч је о веома деструктивној болести. Брзо се шири и наноси велике штете у пластеничкој производњи, и то на самом почетку циклуса.
Гљивице из рода Pythium могу да доведу у питање целокупну економску добит коју произвођач очекује. Раширене су свуда у свету и стални су становник земљишта. Има их преко 100 врста. Већу штету наносе у затвореном простору, где су микроклиматски услови идеални за њихов развој.
Краставац, паприка и парадајз најосетљивији
Најчешће нападају наклијало семе и младе биљке, док су старије саднице отпорније. Гљивица инфицира биљку на почетку клијања и тако изазива полегање расада, које још називају и топљење расада. Нападају многе биљке, али су нарочито осетљиви краставац, паприка, парадајз, затим цвеће и шећерна репа, као и неке врсте воћака.
Први симптоми су воденасте пеге које се шире. Заражени део стабла постаје тањи од здравог и биљка полеже, односно савија се ка земљи. Испољавање симптома зависи од старости заражене биљке и временских услова. И само семе може бити инфицирано, али оно никада не проклија и распадне се у земљишту. У нашим условима највише су осетљиве младе биљке од почетка клијања до појаве 2 до 3 листа. Симптоми се јављају на приземном делу стабла као воденаста пега.
Некротично ткиво јасно је одвојено од здравог. Оболели део је смеђе боје и сасуши се. Ћелије у пегама брзо изумиру и стабло на том месту постаје тање, што доводи до слабљења стабла и полегања биљке. На полегнутим биљкама појављују се беличасте превлаке, налик кончићима, који се шире око биљке и на површини земљишта. Полегле биљке су изгубљене, али зараза се брзо шири на здраве, тако да може доћи до потпуног пропадања расада.
Инфекција се с оболелих биљака на здраве шири у концентричним круговима и управо појава тих „голих“ места указује на то да је у расаднику дошло до заразе. За свега неколико дана болест може да захвати цео расадник или леју, те читав рад и труд може да нестане за мање од недељу дана. На корену се, такође, може јавити некроза која се споро шири од врха до основе корена. На том делу биљке испод земље долази до тамније боје, али биљка не пропада, већ спорије расте, пожути и даје мањи принос. Догађа се да се корен и опорави. Овакав тип инфекције јавља се код житарица и кукуруза.
Гљивице које изазивају ову болест презимљавају у земљишту у облику зооспора, а виталност и способност заражавања задржавају годинама. Њихово ширење стимулишу материје које настају приликом клијања семена и органског разлагања, а зараза настаје у условима повишене влажности и температуре. Стога је најчешћа грешка у производњи расада претерано заливање. Ширењу болести погодују тешка и збијена земљишта, слабо проветравање, неодржавање хигијене у расаднику и прегуст усев. Оптимална температура за развој је од 10 до 25 степени Целзијуса и у тим условима инфекција се развија врло брзо, у року од једног до два сата.
Дезинфекција семена, супстрата и алата
Стога, велику пажњу треба посветити превентивним мерама, јер се заражене биљке тешко опорављају. Предуслови су хигијена, сејање дезинфикованог семена и коришћење дезинфикованих супстрата. Сетву треба обављати чистим рукама или у рукавицама. Алат и посуде такође треба да буду дезинфиковани и за то могу да се користе раствори попут варикине и воде у односу 1:4. Такође се може користити 70-процентни раствор алкохола или једнопроцентни раствор плавог камена.
Супстрат за сетву треба да буде наменски. Уколико произвођачи сами припремају супстрат, потребно је да га дезинфикују, и то је најлакше и најјефтиније урадити воденом паром. Припреме се две посуде. Једна већа и друга мања, која може да стане у већу посуду тако да ивице и дно буду међусобно удаљени 3-5 цм. Простор између њих се напуни водом. Велика посуда се поклопи и вода се загрева до кључања и остави да одстоји најмање 1,5 сат. Тај период довољан је да се униште патогени и штеточине.
Треба обратити пажњу на осветљеност и количину воде, те по потреби урадити засушење биљака. Треба избегавати предубоку сетву. Ако се и поред свих превентивних мера болест појави, потребно је уклонити заражене биљке, као и биљке око њих и дезинфиковати та места. Поред хемијских мера борбе против болести, потребно је редовно проветравање расадника. Биљкама треба дати оптималне количине воде, што значи да је неопходно избегавати преобилна заливања. За заштиту биљака од обољења полегања расада, поред фунгицида користе се и препарати од биљака, нарочито од белог лука. Третирање расада обавља се непосредно након садње, пикирања и пресађивања.
Превентива у шест тачака
Полегање расада ређе се јавља при пХ 6,4, него при пХ 7,5. Пошто се заливањем пХ вредност супстрата повећава, повремено је треба контролисати. Уколико се примети повећање, додавањем кашике сирћета на 4 литра воде за заливање, пХ вредност земљишта може да се смањи.
Сетву треба обављати у контејнерима који су претходно стерилисани, потапањем у трајању од 10 секунди у раствор комерцијалне варикине, 1 део варикине и 4 дела воде, или потапањем у 70% алкохола. Посуде у којима се обавља сетва треба да имају отворе са доње стране, за дренажу.
Заливање је потребно обављати чистом текућом водом, одоздо. Вишак воде треба да се оцеди, јер вода онемогућава доспевање кисеоника до корена.
Посуде с расадом треба поставити на чисте, стерилисане столове, добро опране од земље и биљних остатака и премазане раствором за дезинфекцију.
Непожељно је радити око расада прљавим рукама или алатом. Гљиве се прљавим рукама или алатом лако могу унети у стерилан супстрат, где много брже напредују.
Одмах треба уклонити контејнер у којем је дошло до полегања. Најбоље је одбацити читав контејнер. Али, уколико треба да се сачува контејнер, део с полеглим биљкама се уклања, а остатак третира хемијским или биолошким средством за заштиту од полегања.
Угрожени и млади воћњаци
Ова болест може да се појави и у младом воћњаку, нарочито ако су саднице посађене у тек искрченом старом воћњаку. Нарочито су јабуке осетљиве. Старије биљке ређе су инфициране овим гљивицама. Симптоми заразе су мање пеге на стаблу и биљке постају кржљаве, али ретко кад угину. Дешава се да поједине биљке или више њих страдају, не губећи на око нормалан изглед.
